Ovo je priča o jednoj neprolaznoj,beskrajno nevinoj i čistoj,nikada ostvarenoj ljubavi.O čežnji koja traje čitavu deceniju,o bolu koji čuvam duboko u sebi,o rani koja nikada u potpunosti nije zarasla.O sudbini.O onome što je moglo biti a nije.Čudni su putevi Gospodnji i ja nikada neću prestati da verujem.
Bila sam dete kada sam te prvi put ugledala.Sedela sam sa mamom u bašti poslastičarnice.Naravno,za tebe sam bila samo još jedna devojčica sa kikom i dva krupna plava oka koja su te pratila.Niko,pa ni ja,nije mogao da zamisli tada da ćeš postati moja životna ljubav,neostvarena želja i posle deset godina koje su mi donele mnoštvo novih ljudi,divnih momaka koji su me iskreno voleli i nudili mi svet na dlanu.A ja,ja sam svakog poredila sa tobom,nijedan ti nije bio ni blizu niti će ikada.Dolazio si u moje misli i u moje snove nepozvan,mrvice koje si mi davao bile su mi važnije od zvezda sa neba koji su mi drugi skidali.Nikog drugog nisam ni mogla da volim.Tajno najtajnija,zbog tebe bih se i sada odrekla svega i svih i dotrčala ti u zagrljaj.Ja,uvek ponosna i dostojanstvena koja je lomila muška srca,koja bi se samo sarkastično nasmejala na patetične priče o ljubavi.Ja koja nikada nije verovala da nekog možeš voleti do srži,bezuslovno i vanvremenski,celim svojim bićem.Bez reči,bez dodira,makar i na drugom kraju sveta.
Od kada sam te videla prvi put,lutao si mojim mislima,mojom dušom.Znala sam i tada da si pogrešan ali srce razum ne pita.Uskoro smo,na moje insistiranje koje mama nije razumela,skoro svako popodne provodile na kolačima.Nije mogla da ne primeti kako te tražim pogledom,moje razočaranje kada te ne vidim.Opomenula me je ali sigurno je to smatrala još jednim dečijim hirom.Kada je primetila da stvari odmiču kontroli,odlasci su bili sve redji.Kada sam joj posle nekoliko meseci,godina koje mi nisu donele zaborav rekla da bih se svega i svih odrekla zbog ljubavi prema tebi,svoje vere,svojih najbližih,gledala me je očiju punih suza.Majčinski zabrinuto i prezrivo u isto vreme.Pokušala je da me urazumi a kada je videla da ne dopire ni najmanje do mene,da sam te branila kao ranjena zver,na jako grub način mi je objašnjavala kako živite vi i vaše žene,vaše običaje,da se ne zanosim,da sam za tebe dete…svaka reč kao da mi je kidala deo po deo duše.Goranac,Šipar,kako god…za mene si bio Andjeo.Sećam se da sam od suza jedva dolazila do daha.Nije vredelo.Znale su da prodju i godine a da te ne vidim,zapisivala sam i pamtim svaki dan,mesec i godinu kada si bio tamo.Svi su znali,svi su primetili.Znali su za tebe i oni koji su samnom bar jednom pričali.Vreme je prolazilo,sve sam više patila.Sanjala sam o svitanju koje ću dočekati srećna na tvojim rukama,zamišljala sam i želela da sagradim naš savršeni svet u kojem je ljubav jedina svetinja koja ne poznaje granice i zabrane.Šta god da mi se dešavalo u životu,tebe nisam prepuštala zaboravu,verovala sam da ćeš jednom saznati sve.Sve moje suze i molitve.Koliko sam noći zaspala sa tvojim imenom na usnama,koliko me je boleo svaki dan što bez tebe prolazi.Sa 18.godina sam ti konačno pružila ruku.Došla sam sa drugaricom,izrasla u pravu devojku za kojom su se svi okretali.Srce je htelo da mi iskoči iz grudi,gubila sam dah i jedva stajala na nogama.
Ta vrela letnja noć,30.4.2013.živeće u meni dok i ja budem živela.Seo si sa nama i pričao o nekim običnim stvarima,koje su sa tvojih usana zvučale posebno.Malo je trebalo da se slomim u paranparčad i priznam ti sve.Kada sam ti rekla da sam ja ona mala sa kikom koja je pre osam godina dolazila svaki dan sa mamom,osmehnuo si se.Oboje smo bili u svojim mislima,gledao si me prvi put kao ženu.Većinu vremena smo proveli u tišini ali ni to mi nije smetalo da ta noć ostane zauvek urezana u moje sećanje.Tvoj kolega i rodjak koji je bio svedok svih ovih godina,gledao nas je konačno zajedno i srećne.Rastali smo se,pružio si mi i zadržao ruku.Tu noć sam preplakala od sreće,kupila mami novu haljinu i ispričala joj sve.Nikada nije videla da mi tako sijaju oči,bila je i ona srećna zbog mene.Sledeći put sam te videla 15.7.2015.,bila sam u drugom mesecu trudnoće s čovekom koji me je voleo kao ja tebe.Pričali smo kao dva dobra,stara prijatelja.O mom poslu,o renoviranju poslastičarnice,o svemu samo ne o nama.Bio si odsutan i zamišljen kao i ja,palili smo cigrete jednu za drugom.Više te nikada nisam videla,pokušala sam da stupim u kontakt s tobom ali odgovarao si mi zvanično i bez želje za nekom dubljom pričom.Možda zato što možeš da biraš izmedju lutkica koje ti se nude,možda zato što si više od 20.godina stariji,oženjen i čuvaš svoju porodicu.Uvek sam govorila da se samo za tebe mogu udati,da drugačije neću biti srećna.I nisam.On zna za tebe,zna sve i živi sa tim.Moj mali andjeo je jedini razlog zašto se ne kajem.A borila sam se za tebe,Bog mi je svedok,do poslednjeg atoma snage.Molim se samo za tvoju sreću,svoju ću već jednom pronaći.Tebi,Š.S.
Mala plavooka, T.V.