1. januar 2012. godina. Pomislila sam: “ Bice ovo godina kao i svaka druga“, ali nije bila. „Bice ovo jos jedna neuspela godina“, ali nije bila. „Bice ovo godina puna velikih razocarenja“, ali nije bila. To svakako nije bila.
Znate onaj osecaj kada pomislite da je staru ljubav nemoguce preboleti? Možda vi ne znate, ali ja svakako znam. 2011. godina je godina koju želim po svaku cenu zaboraviti, ali to je, hmm, to je nemoguce. Dečko koji je ispunjavao moje dane, sada ih prazni, ubija. Želim da zaboravim sve sto smo imali, ali ne mogu. Srce nece. 2012. godina, pomislila sam, bice ista.
Prvo cu se predstaviti. Ja sam Tijana i imam 16 godina, treniram odbojku jos od malena. Obožavam taj sport. Zato sam odlucila da tog leta odem na odbojkaški kamp koji se održavao na Kopaoniku. Kamp je bio u avgustu.
Mesec dana pre toga, upoznala sam jednog dečka, Stefana. Presladak, predobar, ali izmedju nas nije ničega do tada bilo. Ne živimo u istom gradu, i to je, makar za mene, bio problem. Čuli smo se stalno, poruke, fejs i sve to. Ja sam želela više. Slučajno sam mu jednom pomenula da idem na kamp i sve mu objasnila… Njegov komentar je bio: „Znaš, nama je očigledno sudjeno 😀 Znači ne mogu da verujem..“ Pitala sam ga šta se dešava, a on mi je objasnio da i on sa svojim timom ide u avgustu na kamp(rukomet).. Ja nisam prosto mogla da verujem 😀 Napokon zajednoo.. Jedva sam čekala da dodje avgust..
Još da pomenem, imam druga Danila, koji trenira isto rukomet, ustvari, preko njega smo se i upoznali… Ali, on se na neki način palio na mene, sta mogu reci.. Bilo mi je neprijatno malo, ali sve je kasnije bilo okej.. Danilo je takodje išao na taj kamp.. Što je bilo još bolje..
Došao je avgust, a ja sam na kampu.. Upoznala sam novo društvo, i jednu bolju drugaricu, Bojanu.. Danilo se njoj svideo, a i ona njemu.. Što je bilo super… Uglavnom, kada sam videla Stefana, prvi put posle mesec dana, bila sam toliko srećna, da sam potrčala ka njemu, skočila i jakooooo ga zagrlila i poljubila 😀 Kako sam samo bila srećna 😀 Dani su prolazili, a mi smo neprestano bili zajedno.. Kako nam je bilo lepoo, ma prelepo.. Danilo, Bojana, Stefan i ja se nismo odvajali, a svi su nas zbog toga zezali, ne mogu reci da mi nije prijalo.. Slagala bih samu sebe.. Kamp se bližio kraju.. Dok smo jednom svi blejali kod nekog igralista iza hotela, Stefan me je pozvao da odemo da popričamo negde nasamo 😀 Tako smo se nas dvoje malo odvojili od svih njih.. Bilo je lepo, pricali smo, smejali se, zezali se 😀 Odjednom se uozbiljio, kad sam ga pitala šta se dešava izvadio je nešto iz jakne 😀 Bila je to narukvica, na kojoj je pisalo moje imee 😀 Bila sam presrećna, umirala sam u sebii.. Ali tada se u meni nešto čudno desilo.. Zamišljala sam da pričam sa svojim bivšim dečkom, Ivanom, i to nije bilo u redu.. U trenutku sam se nešto zamislila, i prisećala sam se svih naših lepih trenutaka (mojih i Ivanovih).. Kako nam je samo bilo lepooo 😀 Stefan me je u tom trenutku pitao šta se dešava, ali nisam odgovorila i samo sam se okrenula i otišla :/
Sutradan smo se nas dvoje, kasno uveče, slucajno našli sami u hodniku.. Pogledali smo se, a ja sam brzo krenula d svoje sobe.. Iste sekunde je potrčao za mnom i uhvatio me za ruku.. “ Hej, reci mi šta nije u redu.. Moram da znam..“, bile su njegove rečii.. Srce me je zabolelo.. „Uh, moras, zar ne?“, “ Da, moram..“ “ Okej, ovako.. Strašno mi je žao zbog ovoga, ali ja još nisam prebolela bivšeg dečka.. Stvarno mi je žao.. Dok si mi stavljao narukvicu na ruku, setila sam se koliko mi je značio, ali i koliko mi još znači.. To nije u redu.. I ne mogu to da ti radim..“ Samo se okrenuo i otišao.. Bio je razočaran..
Kamp se završio, a nas dvoje još nismo pričali.. Dopisivali smo se nekoliko puta posle doga, ali nije to bilo too :/ Sa bivšim dečkom sam se pomirila posle kampaa, ali posle dve nedelje smo opet raskinuli.. Nije on bio za mene… Shvatilaa sam da Stefan jestee.. Ali bilo je kasno, on nije želeo mene.. Nikada ga nisam pitala, ali nekako sam znala da je zauvek završio sa mnom.. Bilo mi je krivo.. Ali evo, posle 3 meseca, ja još mislim na njega.. Sanjam ga kako me ljubi, neprestano ljubi… Došla je nova godina, i nadam se da cemo nas dvoje rešiti sve to… Ipak se nadam..
Kad nekog stvarno želite, onda je to to.. A ja Stefana stvarno želim. Nadam se da cemo mi jednom doci na ‘to je to’..A meni, meni je prošla godina ostala u prelepom sećanju..
Nada poslednja umire </3