Evo, proslo je ne vec neko vreme, od kada nebe vise nema. otisao si, daleko od mene, od mog srca. Secam se jedne recenice na engleskom „dont break my heart, you live there.“ Znas, mislila sam da ga nikada neces slomiti, ali ti si ga ne samo slomio ti si ga razdvojio na dva dela, unistio si ga i mogla sam odmah odustati od borbe, mogla sam, ali podigla sam se na noge i gurala napred, podignute glave. Tesko je bilo na pocetku, i verovala sam da ce me brzo to proci, ali nije danas je jos teze. Pokusavam se nasmejati, uspeva mi, priznajem ali iza tog smeha, kada ostanem sama skriva se nenormalna bol i nezaustavljive suze.
Volela sam tvoje prodorne crne oci, u kojima sam se savrseno ogledala i uklapala. Volela sam tvoje usne, koje su me ljubile dugo u noci. Obozavala sam tvoje rupice na obrazima, i uvek sam se igrala sa njima,poput nekog malog deteta. Ah taj tvoj osmeh, duboko je urezan u mom srcu, i ne da mi mira ni pet minuta. Tacno sam znala raspored ocrtanih vena na tvojim rukama. Kada me dodirnes sa tim tvojim dugackim, lepo oblikovanim prstima, zadrhtim. Volela sam tvoju crnu dusu, okovanu bol i patnjom.samo sam ja znala koliko je tebi falio majcin zagrljaj i ocinski savet. Secam se kada te je proslost i bol sustigla. Kad bi krenuo da places kao malo dete. Istrosio si svu snagu koju si imao, pokusavajuci da se ne osvrnes proslosti i ne krenes losim putem. sedeo bi tako, kod bi ti se suze slivale niz lepo, nezno lice. U ocima sam ti videla bes, koji je polako izlazio na vidilo. Poceo bi da bacas sve, da psujes, da mrzis sve oko sebe, da preklinjes sto i ti nisi nastradao te noci kada su svoji roditelji otisli gore, da ih andjeli cuvaju. Gledala bi te tako, sa jednom suzom u oku. Tiho bi ti prisla i pokusala da te zagrlim. Gurao bi me od sebe. Ali bi ja bila uporna, stiskala te i priblizavala ti se. Prihvatio bi moj topli zagrljaj, i cvrsto me drzao. Nista govorili nismo, pustili bi smo da nam pogledi govore sve, jer reci su bile suvisne. jedino sam se u tvoj zagrljaj uklapala. Volela sam te kada si bio ljut,besan, iznerviran,srecan,lud… ustvari,lazem i dan danas te volim.
Trebam te jako, pogotovo nocu kada se mrak spusti, kad se bol uvuce kod kozu. Ostajem sama, nema nikoga pored mene. Tada placem kao kisna godina, a ujutru kada bi se probudila, oci natekle,nos zacepljen, a ja ne mogu da prihvatim cinjenicu da vise nikada necu cuti ono tvoje slatko „Dobro jutro, ljubavi“. Da ti se vise nikada necu onako slatko smesiti i zaliti kako sam se ugojila. nikada vise ti necu onako uplaseno pricati,uspaniciti se zbog ispita. Tebi je to nekad bilo smesno i slatko a nekada si me hteo zadaviti zbog toga. Napravio si mnogo gluposti, ali sam cvrsto oprastala saki put. Sve, svaki gresku.
Kada si pao sa motora, pa kada si doziveo nesrecu i zaboravio sve. Morala sam ti se predstavljati i objasnjavati ko je ko. Sve si zaboravio tada, ali sam ti pomogla da se setis, i uspeo si, znala sam to ja. Jak si ti,najjaci. Kada si me slagao da radis u nekom kaficu,a zapravo radis kao nekakv mafijas u nekoj grupi, gde su svi dilerasi. Poludela sam tada. Kada te je drugarica poljubila i kada si se spetljao sa komsinicom, zamisljajuci mene. Napravio si mnogo gresaka, i mozes ih napraviti milion, uvek cu ti oprostiti. Jer moje srce ne zivi bez tebe i spremno je na sve kada si ti tu,pa makar me opet spustio na dno. Mozda sam ja jedina koja je razumela to tvoje ponasanje tu tvoju bol. Mozda jesam, a mozda to neka druga sada razume,bolje od mene. Zelela sam da ti pruzim sve ono sto nikada nisi video i okusio. Zelela sam makar na trenutak da ti pruzim detinstvo, koje nisi ni imao. Ljudi smo sada,nauceni da se borimo, ma koliko nas gazili, ali ipak u u nama ima onog decijeg duha i ja sam taj duh htela probuditi u tebi.
Kada bih te pitala da me opises u nekoliko reci, ti bi samo jasno rekao „mogu samo u jednoj“ pitala bi te kojoj, a ti bi mi se priblizio blizu uveta, onako da ti osetim dah i lupanje tvog srca „ti si savrsenstvo.“ Pogledala bi te i osecala onaj zar, onaj osecaj kada mogu sa tobom da odletim, kada mogu da dodirnem zvezde, da pobedim i predjem svaku prepreku sa tobom. Poljubila bi te onako nezno, polako kao da poljubcem hocu da pokazem koliko te volim i koliko si mi ti zaista bitan. Secam se kada smo otisli na more, bio je avgust. Nas dvoje srecni i zaljubljeni. Talasi lagano udaraju po nasim nogama, dok gledamo zalazak sunca. Nikoga nema na plazi, kako je samo bio divan osecaj. Onako sklupcana u tvom zagrljaju. Ljubili smo se dugo,slatko, bez prestanka. Okrenula sam se napravila na pesku jedno ogromno srce i u njemu na pisala nasa imena. Pogledao bi me i poljubio u usta. Vec prvi talas je ukolonio to moje umetnicko delo. Mozda jeste talas uklonio,ali moje srce nikada nije… ti si tu, tu sa leve strane, na mom srcu tvoj je lik,tvoja slika,a okolo toga je jedan ram pun lepih i losih uspomena, na nas,na nasu ljubav, nasu jacinu i snagu,da opstanemo zajedno na ovome surovom svetu. I nazalost nismo. Mozda je bilo tako zapisano i pre nego sto smo se upoznali, da ce nas okruntna sudbina, razdvojiti na razlicite puteve. O kako mi samo nedostajes, kako te samo trebam. Ljubili su drugi moje usne,ali niko nikada nije i nece ljubiti kao ti. Niko nikada nece zauzeti ono mesto koje si ti zauzeo,niko nikada. Prava ljubav se samo jednom dozivi,zar ne?
Zelim ti se zahvaliti za sve, sto si ucino za mene. Sto si me nauzio da se smejem do suza i placem od srece. Sto si me naucio da cenim neke stvari i ne dam da me gaze. hvala ti, sto si mi brisao suze i ljubio natekle oci, kad mi je tesko bilo. Hvala ti sto si bio tu,kad niko nije…
Molim te Boze, cuvaj ga ti ako vec ja nisam uspela, izvedi ga na pravi put, nemoj da luta pogresnim. Zasluzio je to. Daj mu moju srecu, nek on bude srecan, zasluzio je to.Nacice on neke druge usne, neku drugu bolju,lepsu i pametniju. Znam to ja. Jos jednom HVALA TI. VOLIM TE,ZAUVEK…