Jutro, kao po obicaju sedim i ispijam svoj omiljeni caj od nane.
Moja ruka se trznula za telefon,i pocela sam kucati poruku za dobro jutro. Dok sam kucala one pozeljne rijeci moje usnice su prelazile polako u ugao koji im je davao vedrinu. Mozda je bilo malo rano za takvu poruku,i mozda je spavao jos,ali ja sam zelela da ga probudim da budem prva na koju ce pomisliti dok se bude budio. A pored svega toga sam isto toliko zelela da ga nazovem da mu cujem onako sanjivi glas. I tako je i bilo uzela sam telefon okrenula broj i cula glas koji mi je uzvratio „sta je lopove“? Prvo sam se nasmejala a onda mu rekla ti hvalis tvome lopovu,i zato nemoj da spavas. Naravno evo necu, budan sam rekao je muklim glasom. Bilo je vreme da se spremam za posao,ustala sam i otisla do svoje sobe. Kroz zidove sam cula zvuk poruke otrcala i videla da ipak nije nastavio da spava. Upitao me kako sam spavala,da li sam sanjala sta? Odgovorila sam i isto ga pitala. Zatim smo komentarisali o nekim temama ne bas toliko vaznim . Zatim sam ja morala uraditi onaj svoj deo posla,ali naravno nisam prestala da mu pisem. Moj telefon je pun njegovih poruka,koje mi je zao brisati kada dodje do toga jer u svakoj ima toliko ljubavi da ni sama ne mogu da verujem da je to ovaj svet u kome ja zivim. Kad mi kaze da sam njegovo sve i da bi zivot dao za mene tako se osetim sigurno,i cak nekako gotivim takvo ponasanje kod njega. Mnogi su mi rekli da je on ustvari los da nema neke bas fine manire, da ima neko seljecko ponasanje,sto ja to ne mogu da primijetim u mom slucaju. Naravno postoji vreme kada je nervozan i kada ne moze stalno da se ponasa ok,a to me puno nervira one njegove ne svjesne izjave,razne gluposti. Nekada se desi da ne mozemo da se razumijemo, i on pocne da mi izjavljuje neke tamo njegove gluposti. Jao , kao da sebe ne cuje,ali ipak nakon nekog vremena valjda oseti da je pogresio, da nije trebao tako da se ponasa,i pocne sa izvini i drugim umirujucim recima. Naravno ja kao stalno kazem da je u redu,i sve bude kao pre. Kad malo bolje razmislim on je prvi koji me nije pitao tamo neka licna pitanja koja me nekada znaju povrediti,ili malo zapeckati. On je jedna mala ludica koja me nikada koliko ga znam do sada ne bi povredio. Imam jedan nadimak koji mi je toliko drag i tako mi je brzo prirastao srcu da cu ga uvek pamtiti po njemu. „CUPE“ kad samo pomislim na taj nadimak tako me neka magija uvede u svet u kome postojimo samo ja i on. Nikada takav nadimak ni sanjala nisam , i zato mi je toliko drag ne verujem da ljudi koriste tu rec tako puno,i da je to neka nasa zajednicka veza koja nas spaja. Znam da nisam bas toliko sigurna u njega , i bas imam masu misli koje pokusavam da razumem. Da li da budem sa njim ili ne? Da li ce to biti nesto dugo i lijepo? Da li cu moci da ga volim? Al kako god , mozda moje srce sve to prevlada i odluci da ga primi u svojoj cauri , da i on bude jedan deo njegovih otkucaja. Mislim da ce na kraju sve da se zavrsi kao u bajci, sa recima „zivece dugo i sretno“ !! i kao sto jesam mislila ipak smo mi nekako kroz neka pitanja i odgovore shvatili da smo nekako jedno za drugo. Nakon nekoliko dana dopiasivanja odlucila sam da se posavjetujem sa mojim najblizim i odlucila da ipak stupim sa njim nekoj vezi. Za koju se nadam da ce imati dugu sadrzinu.
