Nedelja, 22.09.2019

Magazin » Moja priča » Ljubavna priča » Neostvarena ljubav

Neostvarena ljubav

Objavi ovaj članak na

30.12.2013 8:00 AM

neostvarena-ljubavBili su posebni. Oni,a i njihova prica… niti ljubavna prica ,niti o prijateljstvu,nego neobicna…prica o dvoje koji su se voleli. Ali nikad nisu umeli jedno drugom to da pokazu. Sve je pocelo jednog vrelog,letnjeg dana. U njenim mislima tada je bio drugi muskarac,ali od trenutka kad ga je ugledala sve se promenilo. Osetila je nesto sto nije nijednom do tada,neku neopisivu toplinu. Svideo joj se on,njegov ponosni hod,njegove oci koje su sijale i odavale njegovu posebnost. Te veceri ju je pogledao nekoliko puta tim carobnim pogledom i osmehnuo joj se,a ona se nalazila na sedmom nebu. Za nju je on bio nedostizan,bio je 6 godina stariji od nje,uspesan mladi momak…Nije bio od onih koji traze samo zabavu,koji iskoriste devojke pa odbace,vec decko koji je vapio za razumevanjem i sigurnoscu. Ona je bila ubedjena da mu to ne moze obezbediti. Dani su prolazili,ona je svake noci mislila o njemu,mastala o njima,kako se vole,onako istinski,kao sto se voli jednom u zivotu…ali nije se nikad usudila da prizna da se zaljubila…u nekog sa kojim nikad nije razmenila ni jednu jedinu rec. Patila je,ali vreme je prolazilo i delovalo je kao da ce ga preboleti,potisnuti svoja osecanja…Medjutim,jedne novembarske noci,koju ce pamtiti,kao i sve vezano za njega,on joj je poslao poruku…Razmenili su ih nekoliko,ali ona,neko ko nikad nije umeo da izrazi osecanja,bila je hladna,ostra i delovala je nezainteresovano. A on,ogromni emotivac nije imao zelju da se trudi oko nekog ko ga ne razume. Vreme je prolazilo,a ona se kajala zbog tog svog nastupa pred njim…naterala je sebe da mu posalje poruku,pogazila je ponos. Od tog trenutka njen zivot je bio skroz drugaciji… njega je jako brzo razumela,shvatila njegova razmisljanja,stavove,bila svesna svih njegovih vrlina i mana,osecala je kao da ga zna ceo zivot,iako su se zapravo kratko znali. Zavolela ga je onakvog kakav jeste,za nju bio je savrsen. A on o njoj je malo stvari znao,jer je bila zatvorena…zaintrigirivala ga je sama njena pojava,dozivljavao ju je kao neosvojivi plen,nedodirljivu,jer tako je delovala. Niko nije znao da je to samo maska kako bi opstala pored svih emocija koje su duboko urezane u nju. On je se na neki nacin plasio,zeleo je da je bolje upozna,ali nije imao nacin. Sto ga je vise volela,ona ga je vise odgurivala,plasila se vezivanja. Nije bila svesna da se vezala,onako za ceo zivot. Vreme je teklo,ona ga je sve cesce sretala…u onim trenucima kad bi odlucila da ga zaboravi on bi se pojavio niotkud i sve njene pokusaje da ga zaboravi unistio…pogledao bi je onako posebno,kako samo on ume. Taj pogled bi je uvek paralisao,zaboravila bi na svet oko sebe,na vreme i prostor…jednostavno bi je hipnotisao svaki put. Nakon takvih susreta osmeh bi joj titrao licem par dana,a onda…onda bi usledio talas tuge…Zasto se pojavi svaki put kad ne treba,a uvek je tako nekako sve to obicno..to ju je frustriralo. Naslucivala je da ga mozda interesuje,da mu je stalo na neki nacin…ali on je imao devojku,ona o njoj nista nije znala,on nju nije nikad ni pomenuo..o ljubavi nisu nikad pricali… Svaki njihov razgovor bio je tako obican,a ustvari za njih poseban…uvek su neke stvari ostale nedorecene… Plasili su se otvaranja sebe pred onim drugim,a opet jedno o drugom znali sve. Svaki trenutak proveden sa njim za nju je bio nesto posebno,svaki put bi pozela da ga jako zagrli,da cuteci mu kaze sve sta oseca prema njemu. A on se plasio da joj bilo sta kaze,plasio se njene reakcije,odbijanja… I tako,zbog straha,ponosa…oni su i dalje poznanici, drugovi, prijatelji…nikad nisu definisali njihov odnos,jer to je jednostavno nemoguce. Za toliku kolicinu emocija koju su gajili jedno prema drugom nije bilo definicije…I sada,posle toliko vremena, sebe traze u nekima drugim,pogresnim…Zivot je to!

Autor teksta: namarakuna