Osvanulo je prvo jutro bez tebe… Umesto tvog glasa, probudio me je radio. Sunce je ispunilo sobu svetlošću i otkrilo prazninu u krevetu. Shvatila sam da nisi kraja mene.. Nema te. Nema više tvog osmeha da mi dan započne lepo. Sve je nekako čudno, tiho. Dan je protekao isprepletan nekim neočekivanim događajima. Videli smo se. Drhtala sam u tvom prisustvu, kao mala ptica. Tvoj dodir ruke na mom telu samo mi je opet pomešao osećanja. Tvoji poljupci vratili su me u život. Bila sam tvoja… Opet i ne žalim. Uvek ću biti. Noć me polako tera u krevet, trebalo bi da zaspim… Neće san na oči. Ne znam šta je gore – zaspati ili ostati budan? Nema te kraj mene i nedostaje mi tvoje prisustvo, tvoje ruke, miris…Možda nestvarno zvuči ali osećam te. Mislim na tebe svakog trena i mrzim što te nema. Probaću da zaspim i pokušam da te pronađem u svojim snovima. Želim ti laku noć… Gde god bio… Volim te.
