Noc je…kao mnoge moje noci do sada.Noc bola,tuge i tihog jecanja.
Kao shto se topi sneg pod udarcima juznog vetra,tako se rastapa srce moje od tvog pogleda.Ja te ljubim mili moj kao shto majka ljubi chedo svoje,koje joj je pod srcem raslo,ali znam da je moja ljubav uzaludna.Tvoje srce je kamen,hladno kao hladan grob,ono ne chuje vapaj ojadjene dushe,ne chuje plach koji se kida iz dna srca koje gine i vene kao otkinuta grana.Znash li ti shta je plach bez suza?Shta je bol bez jauka?Ne,ti ne znash i ne mozesh znati,jer tvoje srce ne oseca isto,jer ono ne chezne i ne pati.Ti ne znash koliko sam tuzna i sama.Znam,smejesh se shto ti uzdisaje shaljem svoje,shto otkrivam bol i patnju svoju.OPROSTI.Ne mogu drugachije da postupim.Ja te volim previshe.Za mene samo ti postojish na ovom svetu.Mozda se ljutish shto ti shaljem uzdisaje svoje.Ne!Ne ljuti se.Ja moram nekome da pishem!Moram nekome da iskazem svoje boli.Ljubim ovo pismo jer znam da cesh ga ti drzati u ruci.Neka ti kaze moju bol i moje veselje,neka ti tiho shapuce o ljubavi i sreci,neka ti kaze koliko te volim i cheznem za tobom.Mili moj,ja nisam kriva shto te volim.Ne mogu da se oduprem srcu koje je jache od mene.Ja nisam vishe svoj gospodar,vec robinja srca koje trazi svoje.Smiluj se,ne daj da umrem u cheznji.Da li cu ikad smeti da kazem da si moj?Reci dragi da me volish,da znam smem li i mogu li da zivim za tebe.Mili moj,ti ne vidish suzu koja klizi niz moj obraz.Ti ne osecash kako pali,kako boli i peche kao zeravica.Da sam barem poput ove hartije,neosetljiva,da mogu sve da poidnesem,dobro ili zlo,bila bih sretna jer znam da bi mi tada bilo lakshe.
Sve shto ti josh mogu poslati to je drhtavi otkucaj i pozdrav od mog srca.