Zovem se Maks i imam 16 godina, zivim sa svojom bakom u Rimu od svoje 10 godine.Kada sam napunio 10 godina moji roditelji su stradali u saobracajnoj nesreci, a kada sam imo 13 godina moj djed je preminuo.Uvjek se trudim da idem dalje i da zaboravim ruzne stvari koje su mi se dogadjale, ali svi znamo da se smrt najblizih tesko zaboravlja.Idem u gimnaziju i prva sam godina.Dok sam bio u Osnovoj skoli imao sam dosta prijatelja ali sada kada sam u u gimnaziji nemam tolko prijatelja jer su mi svi prijatelji iz Osnovne skole u drugim drzavama kao sto su Njemacka i Spanija.U gimnaziji se osjecam veoma usamljeno jer nisam idalje pronasao prave prijatelje.Jednog jutra kada sam dosao u skoli uvidio sam da su mi se svi poceli smejati jer su vidjeli da sam stalno sam a kako je sada moderno da se sva bogata djeca odvajaju i podsmejavu siromasnima.Posto zivim sa bakom nemam dovoljno novca da kupujem skupu odjecu i da svaki dan dolazim u necemu novom.Prolazili su dani i odjenom mi je prisla jedna djevojcica iz mog razreda i pitala me je da li zelim da joj pomognem oko matematike, zbunjeno sam je pogledao jer od kada sam u gimnaziji niko nije razgovarao samnom.Po nekoliko puta mi je govorila dal si sam cuo njeno pitanje, ali koliko god da je ponavljala ja nisam bio svjestan u tome trenutku sta se desava, odjednom sam se povratio i odgovorio sam joj da sa zadovoljstvom zelim da joj pomognem.Dok smo krecali ka mojoj kuci sve vise i vise smo se zblizavali.Rekla mi je da se zove Sara i da i ona nema puno prijatelja bas kao i ja.Kad smo stigli do vrata od moje kuce, krenuo sam iz dzepa da izvadim kljuc, izvadio sam kljuc ali od velikog uzbudjenja kljuc mi je ispao iz ruke i pao na prag od moje kuce, u trenutke kada je kljuc pao slucajno smo se obadvoje sagnuli da ga dohvatima i nase ruke su se spojile, tada sam osjetio nesto sto do sada nikada nisam, takodjer mislim da je i ona to osjetila,brzo sam ustao i otvorio sam vrata od svoje kuce.Odveo sam je do svoje sobe i zamolio je da malo priceka jer su mi biljeske bile u dnevnom boravku.Hitro sam otvrcao da uzmem biljeske i jos hitrije sam se vratio u sobu.Posle par sati Sari je zvonio telefon, javila se i to su bili njeni roditelji koji su bili zabrinuti gdje je.Sara je rekla da mora da ide kuci, a ja sam je ispratio do vrata i pozdravio sam se sa njom.Citavo vece nisam mogao spavati jer sam mislio na Saru, i razmisljao sam dal da je sjutra posle skole pozovem na sladoled.Doslo je jutro i ja sam se spremio i krenuo sam u skolu, prvi cas mi je bila Matematika i Sara je taj cas radila neke zadatke na tablu, a ja sam je posmatrao i uvidio sam njenu ljepotu.Posle nekoliko sati casovi su se zavrsila i Sara mi je prisla i zahvalila mi se sto sam joj pomogao oko Matematike, pitala me kako da mi zahvali, a ja sam joj rekao da je dovoljno da ode samnom na sladoled i ona je pristala.Porucili smo sladoled i razgovarali smo o starim uspomena, ja sam joj ispricao sta se desilo mojim roditeljima, takodjer sam joj ispricao da zivim sada sam sa svojom bakom.I njena prica je bila veoma slicna, njena majka je umrla jer imala je veoma opasnu bolest, pa sada zivi sa svojim ocem.Nakon njene price sa uvio da smo dosta slicni.Stigao je i sladoled, brzo smo ga pojeli a ja sam naravno platio.Pitao sam je da li zeli da ide samnom na jedno posebno mjesto, rekla je da hoce ali mora prvo da javi svojim roditeljima da ce kasnijen doci kuci.Posle kratke setnje stigli smo do jednog parka u kojem nema puno ljudi, ja sam taj park zvao park ljubavi jer sam se u tom parku osjecao stvari koje izvan njega nisam mogao.I Sari se takodjer svidio park, setali smo i ja sam joj pokazivao sve ljepotee parka i odjednom je Sara zapela i pala mi je u narucje, u tom trenutku mi je srce kucaloo najbrze do sada, ni ona se u tom trenutku nije mogla kontrolisati i odjednom smo se poljubili, taj poljubac nikada u zivotu necu zaboraviti jer je to nesto najdivnije sto mi se u zivotu dogodili.Otpratio sam je do kuce, i na putu do kuce smo izmjenili brojeve telefona .Sjutradan Sara nije dosla u skoli, ja sam se jako zabrinuo, mislio sam da je samo nece biti na prvom casu, ali nije je ni bilo na drugom casu.Posle drugog casa ja sam izasao iz skole, pozvao sam je na telefon ali se nije javljalja, otrcao sam do njene kucee i pokucao sam na vrata, ali niko nije otvarao, ja sam po nekoliko puta pokucao na vrata cak sam i dosta puta zvonio ali idalje niko nije otvarao.Dani su prolazili a Sare nije bilo, cak ni u skolu nije isla, posle 5 casa pozvala me je direktorka skole i rekla mi je da se Sara preselila u drugu skoli, i rekla mi je da je ostavila pismo za mene.Uzeo sam pismo procitao sam ga i u pismu je pisalo da je otisla jer je njen otac saznao da smo u vezi i da je odlucio da me premjesti u drugu skolu u drugoj drzavi.Od dana kada sam procitao pismo bio sam veoma tuzan i nisam mogao prihvatiti istinu, jedva sam prezivjeo smrt svojih roditelja a sada i ovo nisam mogao prezivjeti, svakim danom sam razmisljao o poljubcu.Jedne veceri sam otisao do parka u kom smo se poljubili i vratilo mi se sjecanje kada smo bili zajedno, kada smo setali zajedno, kada smo se divili ljepotama parka a sada toga vise nema niti ce ikada biti.Vratio sam se svojoj kuci i morao sam nastaviti sa svojim zivotom, morao sam nastaviti sa skolovanjem zbog svoje bake.I ako sam znao da ce me sve podsjecati na Saru i nastavio sam dalje.
