Karma

Da li verujete u karmu?Da li se zapitate zasto nam se neki ljudi uporno vracaju,a opet izasli iz naseg zivota bez pozdrava?Sudbina?Slucajnost?Kazna?Ja verujem da sve se u zivotu desava sa razlogom,bez obzira da li taj razlog donosi suze ili osmeh…Nisam verovala sve dok nisam ugledala njega,gdina Karmu…U Karmu sam se zaljubila na prvi pogled,mislila sam da je ljubav na prvi pogled bezazlena prica,ali…nikad ne reci nikad.Iako sam znala da je to veza koja ide u propast,prosto nisam mogla blokiram tu hemiju koja je bila izmedju nas.On je bio od onih osoba za koju kazemo,ne mogu bez njega,ne mogu sa njim.Teska ljubav,jos teza veza…Nakon mog susreta sa Karmom,jos vise sam odlepila.A on?On je bio zauzet tacnije izasao iz veze,izasao iz mog zivota i vratio se njoj.Imala sam osecaj kao da mi se ceo svet srusio na glavi…Spala sam na 47kg,ubijala me ta bol,ta ljubav,moja naivnost da mogu da budem deo njegovog zivota.Proslo je 6 mesesci…nisam znala nista o njemu.Jedne letnje veceri setajuci se gradom,u masi ljudi ugledam njega.Sok!Prosli smo cutke na par cm jedno pored drugog.Cekajuci na semaforu zeleno svetlo,dobila sam sms poruku…od njega!Mislila sam da cu se onesvestiti,najblaze receno.Nakon par dana,videla sam se opet sa njim.Sedela sam preko puta njega,kroz glavu su mi je prolazilo pitanje “sta ja radim ovde sa njim?“.Ustala sam nervozno i rekla da moram da idem.Gledao me je zaprepascen i krenuo za mnom.Pozz sam se sa njim,usla u prevoz i do svoje kuce preplakala.Zasto?Ne znam….volela sam ga vise od sebe,jedva docekala taj dan ga ugledam,a postavila se kao ledena kraljica.Dan pred njegov rodjendan mi ukradu telefon.Proklinjala sam taj dan,toliko sam zelela da ga cujem,ali prosto…nije mi se dalo…Narednih 3 meseca i dalje zivim svoj zivot,opet bez njega,bez ikakve informacije o zivotima jednih drugih.Dok mi naravno ne stigne sms poruka sa nepoznatog broja…naravno od njega!Sutradan se vidim sa njim i udjemo u vezu.Bila sam zaljubljena,bila sam srecna,bila sam slepa…Napravila ogromnu gresku,skinula masku ledene kraljice,pokazala svoje ranjivo lice i cinjenicu da ga volim.Fatalna greska!Krenule su svadje,ljubomorne scene…jer,covek kada sazna da je voljen,postaje surov.Jedne noci je izasao iz mog stana i otisao…bez zbogom,bez icega…Ostavio mi je poruku koja mi je slomila srce…Imala sam osecaj kao da je neko ubio deo mene.Nastavila sam dalje da zivim.Proslo je 3 godine kad sam ga poslednji out ugledala i kako ne znam nista o njemu.Ono sto me trenutno najvise brine,a to je sto ga uporno sanjam mesecima gde me moli za oprostaj…Bojim se tog povratka u moj zivot,jer postoje price koje su zapisane i koje kad tad moraju da dobiju kraj sa tackom…