Sedim u sobi,slušajući pesme koje me podsećaju na tebe,pišući ovo dok čujem,kroz otvoren prozor,kišne kapi.Ustajem i gledam kako kiša pere gradske ulice.Pitam se:“Gde si sada,budalice moja?Nedostaješ mi…“.Znate,ona izreka da prava ljubav nailazi kada to najmanje očekujete je 100% istinita.Bar ja to znam,jer sam to i doživela. To je ono kada ste skroz zaljubljeni u tipa koji vas nije vredan.I onda,iznenada,poput munje,pojavi se neki dečko koji vam izmamljuje osmeh čak i kada vam je najgori dan.Za to se vredi boriti.
Zove se Ivan.Sa prvim to nikada nisam doživela,a opet,kada bih mislila na Ivana imala sam osećaj da pravim nepravdu Marku.Srce mi je bilo toliko podeljeno…Vreme je prolazilo a okolnosti su me uporno uveravale da me Ivan voli.Svi moji prijatelji i poznanici su mi to pričali.Kao :Način na koji te gleda,Ma vidi mu se u očima,ja se stalno dopisujem sa njim pa znam da je u tebe,bićete zajedno,mnogo je sladak…Da te zaboli glava.Možda i jeste to istina,ali nekao,uvek sam uspela naći razlog da ga izbegavam.Da mu ne verujem.Iako mu nisam mogla odoleti.Da,volim Marka,ali mi nije bilo jasno zašto onda stalno pogledom tražim Ivana na odmorima u školi,i kako vreme prolazi ja sam sada već znala da ga želim.To je bilo nekako suludo.Počeo je da me ignoriše a mene je to izluđivalo.Mrzela sam ga i volela u isto vreme.Naravno,ono nije bila prava mržnja.Kako bih mogla.Da sam znate koje on iskre ima u očima…Tu sve piše.Duša od čoveka.Tako su mi bar prijateljice pričale.Ali ako je on divan prema svima,zašto je onda prema meni tako grub?Odgovor sam dobila od moje divne,sveznajuće drugarice Une.Zato što pokušava da sakrije osećanja,a nije svestan toga da me time povređuje.Pa to je nekako slatko.O moj Bože,ne želim da ga volim…Neeeeee…Ali ga volim,šta ću.Drugarice već “kuju zaveru“ da nas kao smuvaju i sa onim fazonom “dvoje zaljubljenih,pa to nema ništa lepše..“.Džabe sam ja poricala da sam ravnodušna.Kad nisam,nije ni on.Uhvatim ga kako me gleda,a kad nam se oči sretnu,on samo skreće pogled.Već je postalo providno.Da znate kakvi su to samo događaji bili sa njim…I nekako sam se i navikla na njega,pa sam bila zbunjena kada me je počeo ignorisati.Tolika oluja se odigravala u mom srcu,čas je bolelo,pa sam ga obožavala,pa čekala,pa otišla,pa se vratila…
A onda,kada sam se setila da postoje stvari koje su se desile ranije,pre izvesnog vremena…Kao,na primer,da je on ranije bio zaljubljen u mene…Nekako,sve se u meni raščistilo i znala sam da se vredi boriti za njega.Ponekad smo udaljeni,ali šta je daljina kada srce putuje.I već sada,znam da je bolji od Marka.Želim te,ljubavi moja.Bez njega ne ide.Samo neka mi te Bog čuva,anđele moj.Jer ti si jedini vredeo i jedini vrediš.Volim te.