Nedelja, 19.01.2020

Magazin » Moja priča » Ljubavna priča » Bitanga i princeza

Bitanga i princeza

Objavi ovaj članak na

30.07.2013 12:11 PM

tuzna-ljubavna-pricaIronija… Te večeri je naručila koktel “Secret love“. Možda da  bude znak da joj stoji velika istina. Veća od njene želje da je sazna.

„Znam da ti očekuješ nekoga ko ti može pokloniti pažnju i vreme, ali ja to ne mogu“, rekao je po prvi put bez okolišanja.

Nije joj bilo jasno. Posle deset meseci druženja, mogla je da predpostavi da su u pitanju brojne poslovne obaveze, zbog kojih je često bio i van države.

„Je l zbog posla?, pitala je. „Ma kakav posao, ja sam trenutno u jako teškom emotivnom stanju“.

Zamislila se. Direktna, kao i uvek, pitala je- „Znači li to da imaš devojku?“

„Da“, kratko je odgovorio.

U tom trenutku, činilo joj se da se sve urotilo protiv nje, a tavanica poznatog beogradskog restorana samo čeka trenutak da se sruši na glavu. Deset meseci je čekala da je poljubi…i nakon predivnog trenutka koji je priredio nekoliko dana ranije, on joj ovo saopštava.

„A ono veče? Je l to bila laž? Shvatam, bila sam rezerva, ona koja bi te lečila ako ostaviš nju!“

„To je preoštro, ja to nisam nikada želeo od tebe.  Sve što se dogodilo medju nama bilo je samo povod da ti kažem da sam trenutno emotivno nedostupan. Ne mogu tako lako da raskrstim sa njom, ima tu puno prošlosti, tako puno lepih trenutaka, ali nama ne ide. Znaš, čitam neku knjigu od Orhana Pamuka u kome muškarac mojih godina ima isti takav problem kao i ja, i upoznaje devojčicu tvojih godina“.

„M. , ja sam ovde ta koja je povređena, ja sam ta koja je hiljadu puta pokušala da sazna od tebe imaš li koga, a ti si sve vreme ćutao. Shvataš, lagao si me deset meseci. Zašto?“

„Istina je, ali da sam ti pre samo dva meseca rekao da imam devojku, ti nikad ne bi bila sa mnom, a ja sam želeo i ono veče u djakuziju, i predivne trenutke sa tobom. Ja sam čovek koji živi za lep trenutak. Razmisli, da li ćeš se posle nekog vremena sećati samo lepog ili ćeš da se setiš da sam tada bio zauzet? Ljudi samo lepo pamte.“

Mrzela je kad krene da generalizuje, ali je znala da je u pravu. Nikad ne bi dozvolila sebi da bude sa njim da je znala kako ima drugu devojku. Bilo joj je previše stalo. Koliko je samo bila glupa… pa ona devojka sa mora od pre par meseci nego što su se upoznali je Ona. On je u vezi sa njom duže nego što ga ona i poznaje. Laže je sve vreme.

„Naravno da ne bih pristala na tako nešto, vidim da me poznaješ dobro. Ja nikad sebi ne dopuštam da budem druga. Uostalom, ti ni prema njoj nisi pravedan. Zašto je ne ostaviš ako to već nije to? Ja tako nikad ne bih postupila. Meni ako sa nekim više nije lepo, odem“.

„Nisam kao ti“, kratko je odgovorio.

„Što si sve ovo uradio“?, krajnje razočarano je pitala. „Šta želiš ti od mene?“

„Dopadaš mi se. Lagao bih kad bih rekao da nemam emocije prema tebi.“

„Imaš emocija koliko i onaj fikus u uglu“, pomislila je ironično. Nije ga gledala više istim očima. Za nju je on bio idealan, sve ono što je želela od jednog muškarca. I sve je srušio u jednom minutu. Mogla je da ishisteriše tada, spakuje se i ode. Ali nije bila takva devojka. Uvek je tragala za novim odgovorima. Konfuziju je moglo da reši samo pravo sagledavanje svih aspekata.

Želela je i morala da ostane jaka. Nikad sebi ne bi oprostila kad bi poklekla pred njim.

„Znam, shvatao si da mi se dopadaš, zato si takav bio. Od prvog trenutka kad sam te upoznala, ja sam poželela da pripadaš meni. I danas mogu da ti opišem do detalja naš prvi susret“.

„Nije tako, S. I da sam znao da ti se dopadam, to mi ne bi bilo važno da se ti meni nisi dopala. Ženstvena si, obrazovana, i što je najvažnije imaš stav i držanje. Imaš i uvek prisutan gard. Nikad ne bi dopustila da se desi nešto što po tebi nije moralno. Previše si tradicionalna za današnje društvo. Ovde je sve uzmi ili ostavi“.

Konobar je došao da naplati račun, jer se ubrzo zatvarao lokal. Krenuli su ka autu.

Što iz besa, što kroz zezanje rekla mu je- „Ti si prava bitanga“.

„A ti princeza.“

„Ali bitanga i princeza ne idu zajedno“.
Ušla je  u autu. Zamolila ga je da joj pusti neku lepu pesmu, kad je već veče krcato emocijama.

Pogledala je naziv pesme- „Ti si moja“, od Borisa Režaka. Rekao joj je da je to prava pesma za nju.

Veliki deo puta je ćutala. I ranije je znala da je testira, ali ovo je bilo previše. Ovaj put je opet bila samo neko na kome je on mogao da proveri da li i dalje oseća nešto  prema Njoj.

„S., od milijardu žena u ovom gradu, ja sam želeo samo tebe“.“ I nju“, drsko ga je prekinula.

Stao je pred njenom kućom. Trebalo je da se pozdrave, kao što su obično činili.

Rekla mu je-„ Kad rasčistiš sa svojim ljubavnim životom, ti mi se javi. Do tada nema potrebe da me zoveš“. Glupo žensko, dala je i njemu i sebi nadu. Njemu da može da je ima, a sebi da će je možda zvati sa lepim vestima.

Okrenula mu je obraz da je poljubi. Poljubio ju je u vrat, krajnje svojevoljno. I pitao- „Mogu li da te poljubim onako kako to rade odrasli ljudi? Čemu to?“, pitala je krajnje ravnodušno. Okrenula se i izašla je iz auta nasmejana, dobacivši mu par reči- „A imala sam da ti pokažem predobre cipele, ali izgleda da nije suđeno“.

Pretrčala je ulicu, skrhana i nasmejana. Uvek je u najtežim trenucima bila najjača. I  sada još više ogorčena na ljude.

Autor teksta: vecitonaivna