Tradicionalnu kinesku medicinu, najstariju medicinsku granu koja se još uvek primenjuje, prvenstveno zanima način na koji funkcioniše živi organizam.
Čovek se posmatra kao energetski sklop između neba i zemlje. U svim živim bićima posebnim putevima teče životna energija. Postoje različiti oblici životne energije. Energetski protok u telu mora biti slobodan, u protivnom nastaju blokade koje prouzrokuju različite oblike bolesti. Upravo činjenica da je životna energija bez oblika i da je nevidljiva, pripadnicima zapadne kulture znatno otežava shvatanje tog vida medicine. Zapadna medicina utemeljena je na materijalnom shvatanju bolesti, za razliku od istočne medicine koja se temelji na energetskom shvatanju.
Jedno od osnovnih načela kineske medicine je teorija o Jinu i Jangu. Sve stvari i pojave u sebi sadrže bar malo suprotnosti, čineći usprkos tome skladnu celinu. Na taj način razvio se ceo sastav pripadnosti Jinu ili Jangu, uključujući i ljudsko telo. Tako su na primer dan, toplina, aktivnost, muškost- Jang, a noć, hladnoća, smirenost, ženstvenost- Jin. U tom kontekstu i ljudsko telo se može posmatrati kao složena igra suprotnosti koju treba zadržati u ravnoteži. Ukoliko se ta ravnoteža ozbiljno poremeti, čovek se razboli. Razvijaju se simptomi koji ukazuju na različite oblike disbalansa Jina i Janga. Dok živimo, odvija se zatvoren proces pretvaranja i prožimanja. U času smrti taj proces se prekida, dolazi do razdvajanja Jina i Janga i čovek umire.
Tokom razvoja kineske medicine učenju je dodat i sastav od pet elemenata, a to su drvo, vatra, zemlja, metal i voda. Tako su svi organi u ljudskom telu svrstani ne samo prema Jin-Jangu, već i prema pripadnosti određenom elementu, odnosno funkcionalnom području. U tradicionalnoj kineskoj medicini postoji poseban pristup pacijentu koji se zasniva na posmatranju, slušanju, ispitivanju i dodirivanju. Puls se pipa na zglobovima obe ruke u šest položaja, pa se pritom procjenjuju njegova dubina, brzina, snaga i kvalitet. Prilikom pregleda kontroliše se i jezik kako bi se utvrdila njegova veličina, boja i oblik, kao i kvalitet i boja naslaga na jeziku. Posmatra se i lokalizacija tih naslaga jer je poznato da svaki deo jezika odgovara određenom području u telu. Na donjoj strani jezika posmatraju se jezične vene. Bolesti se svrstavaju na osnovu osam principa, toplo-hladno, površinsko-duboko, manjak-višak energije, ali i pripadnost Jinu ili Jangu. Pored toga razlikujemo i unutrašnje, neutralne i spoljne faktore koji mogu prouzrokovati bolest. Unutrašnje faktore možemo poistovetiti sa emocijama. Dobro je poznato koliko stres, briga ili žalost mogu uticati na naše zdravlje. Neutralni faktori najčešće predstavljaju neumerenost u konzumiranju hrane, kao i zlouporabu alkohola i droga. Spoljni faktori su vrlo izraženi, jer se odnose na uticaj vetra, hladnoće, vlage ili vrućine na naše telo.
Pacijentu se uzima i detaljna anamneza, uzimajući u obzir i sve dosadašnje lekarske nalaze.
