Iako danas relativno retke, neke bakterije kao što su gonokoka ili treponema palidum se i dalje povezuju sa imenom nekada najrasprostranjenije polne bolesti – sifilisom ili, kako se popularno zove, kapavacem ili triperom.
Sa druge strane, iznenađujuće je da se bakterija koja je odgovorna za većinu seksualno prenosivih bolesti bakterijskog porekla naziva isključivo svojim naučnim imenom: hlamidija trahomatis. Ovo izgleda neopravdano, jer je za najmanje 5 % žena (po nekim istraživanjima i 20 %) i od 3 do 7 % muškaraca ova bakterija velikim delom odgovorna za neplodnost.
Česta pojava hlamidije trahomatis, pre svega kod mladih, objašnjava se činjenicom da je veoma zarazna i lako prenosiva. Bakterija se prenosi ukoliko dođe do nezaštićenog seksualnog odnosa. Bolest ima podmukao karakter i često se useli kod muškaraca i žena koji ne pokazuju nikakav znak bolesti. Tako da ovakvi, na izgled „zdravi“ nosioci, mogu da rašire infekciju.
Iako se može zadesiti i kod očiju, donjeg dela trbuha i kod zglobov, infekcija izazvana hlamidijom trahomatis se pre svega locira na urogenitalnom traktu. Bakterija se razvija u ćelijama sluzokože uretre kao i kod grlića materice, što je slučaj kod žena. Može se desiti da se ne pojave nikakve manifestacije bolesti, ali je prenos moguć, ali se dešava i da od infekcije nastane manje ili više ozbiljna bolest.
Podmukla hlamidija
Kod muškaraca se infekcija manifestuje uretritisom koji se opet ispoljava peckanjima tokom uriniranja ili oticanjem i svrabom, koji, međutim, mogu proći i neopaženo. Cesto se infekciji pridružuju i epididimitis ili prostatitis.
Kod žena, hlamidija trihomatis je često asimptomatična, ali može ispoljiti i znake koji najavljuju mikozu ili urinarnu infekciju. Bakterija naročito može da izazove ozbiljne genitalne infekcije koje se šire ka grliću materice i jajovodima: endometritis i salpingitis, infekcije praćene visokom temperaturom i bolovima u karlici. Ovakav oblik infekcija koje se javljaju sa simptomima je uglavnom akutan. Međutim, može doći do infekcije, ali da ne uslede simptomi, tako da bolest napreduje i postaje hronična. Na ovaj način je direktni ugrožena plodnost žene, sa rizicima za sterilnost i vanmateričnu trudnoću.
Kako joj ući u trag?
Nalaženje antitela u krvi protiv hlamidije je jednostavna, ali malo efikasna metoda da bi se otkrila infekcija, dok je direktno traženje bakterije u sluzokoži, gde može imati patogeno delovanje, veoma preporučljivo. Od nedavno biolozi raspolažu sa novom tehnikom koja u mnogome olakšava i sa većom efikasnošću utvrđuje prisutnost bakterije. Pre svega je analiza neophodna muškarcima i ženama koji ispoljavaju određene simptome infekcije (bolovi u karlici, uretritis, recidivne mikoze…). Takođe, savetuju se i obuhvativnije analize, pogotovo kod mladih. Najjednostavniji i najbezbolniji postupak za proveru prisustva bakterije je da date na analizu prvi mlaz urina.
Dakle, osnovno lečenje hlamidije trahomatis je naravno preventivno. Najefikasnija metoda: koristite kondom!
Ukoliko se niste zaštitili na vreme, pa je utvrđeno da imate infekciju, trebalo bi potražiti spas u antibioticima i obavestiti vašeg partnera ili partnere.
U zavisnosti od ozbiljnosti infekcije, lekar vam može prepisati i terapiju koju ćete dobijati venskim putem, tokom nekoliko dana.
Ponekad je neophodno pribeći hirurgiji, odnosno celioskopiji, u slučajevima salpingitisa kod devojaka. Celioskopija bi trebalo da potvrdi dijagnozu i da olakša lečenje. Ponekad je i jedina alternativa in vitro oplodnji, jer se čini da je i dalje moguće jajovode, izmenjene loše lečenom infekcijom, učiniti prohodnim.
