Biljke su dobile na značaju povratkom prirodnih lekova. Konačno se vraćamo prirodi i njenim lekovitim svojstvima! Čini se da čajevi, esencijalna ulja i biljni eliksiri nikad nisu imali veći uspeh nego danas.
Fitoterapija je najstariji oblik medicine. Setimo se samo druida na prostoru zapadne Evrope koji su otkrivali lekovita svojstva raznih biljaka i spravljali napitke. Poznato je da apirin potiče od vrbe, a digitalini (lekovi za srce) od biljke besnik. Veliki broj alopatičnih lekova potiče od molekula koji su nađeni u biljkama. Danas se ponovo proučavaju i eksploatišu lekovite osobine biljaka.
Medicinske biljke sadrže aktivne principe koji biološki direktno deluju na organizam. U stvari, svaka od ovih biljaka sadrži oko 200-300 različitih sastojaka. Prema fitoterapeutima, terapeutska efikasnost nastaje interakcijom tih različitih sastojaka.
Naše mame i bake su ovako rešavale neke boljke: Žalfija protiv problema sa cirkulacijom. Majčina dušica za prehlade. Čaj od lipe za dobar san.
Nikada nemojte na svoju ruku koristiti lekovite biljke. Tanka je granica između lekovitosti i otrovnosti. Najbolje je posavetovati se sa lekarom pre nego što započnete lečenje.
Biljke se mogu koristiti u njihovom tradicionalnom obliku, kao čajevi ili u oblicima koji su olakšavaju uzimanje, jer su prilagođeni našem brzom ritmu života (pilule, kapi, tablete…).
Aromaterapija
Aromaterapija, manje poznata od fitoterapije, deluje na manjem polju. Koncentrovane mirišljave supstance poseduju i do sto puta intenzivnije aktivne principe u odnosu na sveže biljke. Naime, neki molekuli su u esencijalnim uljima prisutni u znatnijoj koncentraciji, tako da ova ulja treba koristiti sa opreznošću i u malim dozama.
Lečenje aromaterapijum, naime, nije naučno priznato.
