Samoubistvo se ne sprečava pet munuta ranije, već 5 nedelja, 5 meseci, čak i 5 godina ranije. Naime, iako je sam čin pokušaja samoubistva impulsivan, on je izraz i posledica duboke duševne boli koja je dugo već prisutna u osobi.
Adolescent koji je suicidan treba da se oseti voljenim, pa mu je potrebna pomoć, podrška i razumevanje okoline. Ne treba ga potcenjivati, jer je već sam dovoljno nemoćan i uništen iznutra, a njegovo stanje treba uzimati za ozbiljno.
U slučaju da sumnjate da vaše dete ima suicidne namere, ne oklevajte da razgovarate sa njim, ali i sa njegovim društvom kako biste otkrili šta je to što ga muči.
Neka vam ne bude neprijatno da sa detetom započnete razgovor o samoubistvu. Nemojte samo moralno osuđivati samoubistvo, već pokušajte da zaista otvorite debatu, pogotovo ako je u vašoj porodici ili detetovom okruženju već bilo slučajeva samoubistva.
Adolescent koji ima problem samo želi da bude shvaćen i da njegov pokušaj bude poruka da nešto nije u redu.
Preporučljivo je da se, u slučaju da sumnjate da je vaše dete ima psihičke probleme, obratite specijalisti, psihologu ili psihijatru, koji će vas uputiti u to kako da pomognete vašem detetu i sprečite samoubistvo.
Prvi znaci suicidnog ponašanja su prepoznatljivi :depresija, nezainteresovanost, usamnljenost, pesimizam, otuđenje…
Možete i detetu ponuditi da samo ode i porazgovara sa psihologom.
Ako ne želite da mu to otvoreno kažete, ostavite mu ceduljicu sa brojem telefona nekog stručnjaka kojem može da se obrati anonimno i da dobije odgovore na sva pitanja.
Ustaljeno je mišljenje da oni koji pokušaju samoubistvo žele samo da privuku pažnju. Ne možemo se složiti sa tim tvrđenjem jer, i da je tako, zar to takođe ne ukazuje da postoji problem? Detetu u tim trenucima treba posvetiti potpunu pažnju i budite onaj koji neće da ga osuđuje ili da mu „popuje“, već neko ko će da ga sasluša i razume.
