So, začin bez kojeg ne možemo, u neumerenim količinama može postati ubica. Stručnjaci upozoravaju da prekomerno soljenje hrane vodi u bolest, u teškim slučajevima čak i smrt, i da se hitno moraju preduzeti akcije koje bi pomogle da građani shvate da hrana može biti ukusna i bez puno soli. Srce, mozak, vene, bubrezi i kosti samo su neki od organa koje so uništava.
Da je krajnji trenutak da se uključimo u globalne trendove govori i podatak da građani na dan konzumiraju od dva do tri puta više soli od stvarnih potreba organizama. Umesto od četiri do šest grama, dnevni prosek je od 12 do 16 grama po stanovniku, što potvrđuju i istraživanja sprovedena u našoj zemlji. Kad bi se unos soli smanjio na „zdravu“ meru, to bi znatno doprinelo prevenciji kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti, smanjenju smrtnosti od moždanog i srčanog udara i karcinoma. Mnogi ne znaju da doručak koji se sastoji od jednog peciva, dve viršle i čaše soka od povrća sadrži čak 5 grama soli ili količinu dovoljnu za ceo dan. Drugim rečima sve što se nakon takvog doručka jede ne bi smelo da sadrži ni gram soli, ako želimo da sačuvamo zdravlje. 
Čips, različite vrste salama, hleb, supe iz kesica samo su deo hrane koja sadrži višak soli i tako šteti našem zdravlju. U nekoliko narednih godina trebalo bi naći zajednički jezik sa prehrambenom industrijom i pekarima kako bi i oni u svojim proizvodima smanjili količinu soli. Mnogi ne znaju da čak 70 posto soli koju na dan konzumiramo čini takozvanu skrivenu so u gotovoj ili polugotovoj hrani na koju pojedinac nema nikakvog uticaja pa je dogovor sa industrijom veoma važan.
To ne sme da se uradi naglo kako ne bi došlo do pada prodaje zbog bjutave hrane, što potvrđuju iskustva drugih evropskih zemalja. Višak soli podiže krvni pritisak i uništava krvne sudove. Da saradnja sa industrijom ima uspeha potvrđuje primer Velike Britanije koja je dosad postigla najveći uspeh u akciji smanjenja soli u hrani. Naime, u poslednje četiri godine Britanci su smanjili udeo soli u gotovoj hrani za 45 posto, a time i potrošnju lekova za 15 posto. I Finci su sproveli sličnu akciju pre 20-ak godina, čime su za 80 posto smanjili smrtnost od kardiovaskularnih bolesti kod ljudi srednjih godina. So se u svakodnevnoj ishrani najčešće konzumira u hlebu, kobasicama, salami, sirevima, čipsu, hamburgerima, majonezu i senfu. Manje soli u hrani povećalo bi učinak svih lekova protiv visokog pritiska i smanjilo bi njihove nuspojave. Takođe bi delotvorno delovalo na rad bubrega i tako smanjilo učestalost raka želuca.
