Indonežanska kuhinja bazira se na pirinču i povrću, voću i začinima, pa je zbog toga veoma raznolika, pikantna i ukusna.
Indonezija je ostrvska država u jugoistočnoj Aziji na području ekvatora. Prostire se većim delom između Indokine i Australije, kao i Indijskog i Tihog okeana. Obuhvata oko 18 hiljada ostrva, od kojih je oko 6 hiljada naseljeno. Najveća ostrva su Sumatra, Java, Borneo, Bali i Nova Gvineja. Ima oko 245 miliona stanovnika, a glavni grad je Džakarta koji je najnaseljenije mesto na zemlji. Preovladava tropska klima.
Indonežanska kuhinja poznata je po vrlo začinjenim i ljutim jelima od povrća. Danas je Indonezija izvoznik gasa, pa je tako i vodeći svetski proizvođač palminog ulja, kafe, čaja i začina kao što su biber i muskatni oraščić, ali i pirinča, soje i kikirikija.
Baš kao što je Indonezija zemlja hiljadu ostrva, tako je i njena kuhinja, kuhinja hiljadu ukusa. Formirala se pod uticajem kulinarske tradicije više stotina različitih naroda i etničkih grupa koje čine tu mnogoljudnu državu, ali i brojnih zemalja sa kojima je kroz vekove bila povezana. Zato se u indonežanskoj kuhinji prepoznaju i uticaji suseda, kao i zemalja sa kojima je trgovala, poput Kine, Indije i istočne Azije. Među regionalnim kuhinjama posebno se ističe kuhinja Sumatre, domovine bibera, u kojoj su jela toliko začinjena da se turistima u gradu Pandang nakon narudžbine najpre serviraju u malim činijicama kako bi proverili da li uopšte mogu da podnesu njihov ljuti ukus. Kuhinja otoka Jave je blažeg ukusa, a najpoznatiji specijalitet je crna supa od mesa začinjena začinima na bazi soje. Specijalitet ostrva Bali, kojim dominira pomalo slatkasta kuhinja uglavnom su jela od svinjetine. Regionalna Sunda kuhinja, kuhinja severne Jave poznata je po vrlo začinjenim i ljutim jelima od povrća, među kojima je i salata sa umakom od kikirikija.
Indonežanska kuhinja je jednostavna i raznolika, ali pikantna i vrlo ukusna. Bez obzira na regionalne razlike temelji se na svežim, domaćim namirnicama poput pirinča, ribe, plodova mora, mesa, ali i tropskom voću, povrću i začinima. Pirinač nije samo osnovna namirnica, već je i baza svih obroka, a pošto se kuva na pari ili prži posebno je aromatična i ukusna. Uz različitu morsku ribu koja se ranije u unutrašnjosti jela samo sušena i usoljena, mnoga jela se spremaju i od ribe iz brojnih potoka i poplavljenih polja. Od mesa, najomiljenija je živina, ali i junetina i jagnjetina, a na Baliju i svinjetina. Živinsko meso, koje je nešto drugačije od našeg, vrlo je ukusno pa je na primer nacionalno jelo pečenog pileta prava poslastica. U kuhinji se koriste i sve vrste tropskog voća, koje se prži ili se od njega spremaju kompoti i umaci koji se poslužuju uz pirinač i mesna jela. Među najomiljenijim umacima je, pored onog od kikirikija, i umak od manga. Mnoga se jela, kao supe spremaju sa kokosovim mlekom, grubo naseckanim jezgrom osušenog jezgra kokosa. Omiljena su i jela na bazi proizvoda od soje i tofua. Za pripremanje jela se koristi palmino, kokosovo, i ulje kikirikija koje jelima daje specifičan ukus.
U Indoneziji se za pripremanje jela koristi izuzetno mnogo začina i njihovih mešavina, a omiljeni ukusi su zabibereno, ljuto i slatko/kiselo. Od začina neizostavni su beli luk, crni luk, biber, čili, đumbir, korijander, i limunova trava, koji su osnova i brojnih mešavina među kojima je i kari. Zato ni ne čudi što je uz poseban tiganj odnosno vok najvažnije kuhinjsko pomagalo drveni ili kameni avan za začine.
Indonežanski obroci bazirani su na mnogo pirinča i povrća sa malo mesa, ribe, plodova mora i piletine. Ali, mnoga jela se spremaju ili služe sa brojnim umacima i pastama na bazi čilija i soje. Među najomiljenijim umacima od čilija je onaj od blažih zelenih sorti papričice. U kuhinji se koriste i mnogi začini koji se dobijaju od zrna soje. Jela se začinjavaju i palminim šećerom, tucanim sušenim ribama i rakovima, dok se za slatka jela koristi i pasta dobijena od urmi.
Među najpoznatijim indonežanskim jelima je sate, marinirano i pikantno začinjeno meso ribe, junetine, jagnjetine, živine ili svinjetine koje se nabodeno na drvene ili bambusove štapiće peče na roštilju, pa se služi sa različitim umacima, najviše od čilija i kikirikija. Nasi goreng je jelo od prženog pirinča, jaja i povrća, plodova mora ili mesa, koje je omiljeno i u verziji sa testeninom. Nasi campur je tradicionalno jelo od pitinča i povrća čiji se hladni sastojci serviraju odvojeno pa se mešanju za vreme jela. Selmantan objedinjuje različita jela, supe, sirovo povrće i umake, pirinač, jela od mesa, ribe, jaja i povrća, slatka jela, kao na primer kolačiće od pirinča. Među specijalitetima su i veoma brojne supe, jela od mesa, ribe, voća i povrća veličine zalogaja uvaljanog u testo i prženog u dubokom ulju, kao i krupuk (čips od račića). Među specijalitetima je i slatko pirinčano vino (brem) koje se uglavnom servira hladno kao desert.
Indonežani ne vole da jedu često. Njihovi obroci nisu obilni, već mali, niskokalorični i zdravi. Bazirani su na mnogo pirinča i povrća, jako malo mesa, uglavnom ribe, plodova mora i piletine. Obroci su jako začinjeni jer začini osim što jela čine ukusnijima, u vlažnom podneblju pozitivno utiču i na očuvanje zdravlja. Tokom dana uglavnom se jedu jela iz uličnih pokretnih kuhinja ili brojnih restorana različitih kategorija. Zbog bogate ponude jela, mnogi kod kuće uopšte ne kuvaju. Inače umeće kuvanja prenosi se sa majke na ćerku, a kuva se u kasno prepodne. U Indoneziji se velika pažnja posvećuje kvalitetu namirnica, pa su dovoljno dobre samo one domaće i sveže, kupljene na pijaci. Kako mnoge porodice nemaju utvrđeno vreme za zajedničke obroke, ujutru skuvana hrana se ostavlja na stolu i jede po potrebi i pritom se ne podgreva.
U Indoneziji nema pravila kako se jela iznose na sto, pa se sva hrana servira i jede istovremeno, osim voća koje dolazi na kraju. Po pravilu, na sto se iznose supe, jela od povrća i mesa, kao i dodaci i umaci, servirani u malim i velikim tanjirima i činijicama, a svako se poslužuje sam. Tradicionalno se jede prstima desne ruke, pa su na stolu obavezne posude sa vrućom vodom i kriškama limuna ili limete za pranje ruku. Za vreme jela se služi crni čaj, a među omiljenim napitcima su i ledeni čaj, kokosovo mleko i voćni sokovi, ali i kafa. U posebno svečanim prilikama nezaobilazno je jelo nasi trumpeng. Sastoji se od pirinča kuvanog u kokosovom mleku ili na pari. Pirinač začinjen žutim začinom se servira na sredini velikog tanjira, a okolo je meso junetine, živine i ribe, kao i povrće. Najvažnija osoba, najčešće počasni gost odseče vrh gomile od pirinča, pa ga kao znak uvažavanja servira najstarijoj osobi, dok se ostali služe sami.
