Hrana kao izvor zadovoljstva

U mnogim zemljama gde vlada nemaština, hrana je prioritet. Većina ljudi radi samo da bi mogla da kupi osnovne namirnice za život, tako da hrana zauzima važno mesti u njihovom životu, u porodičnim i društvenim odnosima, u religioznim verovanjima, ali i određuje vlast.
Međutim, u Francuskoj sutuacija nije ni približno takva. Ishrana nije glavna preokupacija stanovništva već svakodnevna i banalna pojava na koju se i ne misli, ali koja zbog toga ne postaje automatska i monotona, jer osim što zadovoljava fiziološku potrebu, hrana pruža zadovoljstvo i uživanje.
Istraživanje i društveni akt

Neosporno je da je ishrana simbol održanja života, to je posebno vidljivo u hranjenju deteta… Ishrana nam pomaže da ostanemo u dobroj formi i da budemo zdravi, dve stvari koje su preko potrebne u savremenom svetu, ali to je retko kad glavni cilj uživaoca hrane ! Sredstvo komunikacije, ishrana je društvena aktivnost koja nas spaja sa drugim ljudima. Takođe je način da otkrijte i istražite spoljni svet, eksperimentišući sa novim namirnicama i novim kuhinjama. Ali, ishrana j naročito prijatan čin kojim umirujemo glad, zadovoljavamo čula, i oči i nos i usta i ugađamo našem telu. Culni doživljaji variraju milionima načina u odnosu na spremanje i prezentaciju namirnica.
Sticanje ukusa

Osim hranljivih svojstava, ishrana i malom detetu predstavlja zadovoljstvo. Dete još dok pije majčino mleko, oseti dve karaketristike ishrane i zadovoljstvo u ukusu i telesno zadovoljstvo. Neki ukusi, kao što je šećer su urođeni ; istraživanja su pokazala da među četiri osnovna ukusa-slano, slatko, kiselo, gorko – dete samo na ukus šećera nije napravilo grimasu. Drugi ukusi dakle moraju da se prihvataju od malih nogu.
Nakon bebine ishrane koja je isključivo na bazi mleka, polako se uvode nove namirnice, i tokom nekoliko prvih godina života dete najviše voli hranu bogatu glicidima i glatke teksture, kao što su testenine, pomfrit, pire, a odbija ono što je gorko (neko zeleno povrće, karfiol, grašak).
Ne terajte dete da sve jede

Drugi ukusi su manje-više dobro prihvaćeni, ali dete mora da ih proba više puta. Cak i ako nekoliko puta dete odbije neku vrstu hrane, ne treba ga terati nego ga postepeno navikavati tako što ćete mu je ponovo ponuditii. To je jedini način da dete nauči da voli određene ukuse. Ako mu namirnica postane poznata, i ako se često jede u okviru porodice, lakše će je prohvatiti. Tokom detinjstva, navikavanje i učenje ukusa kao izvora zadovoljstva je takođe važan momenat u odnosu između roditelja i deteta, iz tog razloga ga ne treba forsirati. Navike u ishrani se stiču u tom periodu, a istančanost nepca se prenosi sa oca na sina.
Uloga hrane u ekonomiji i nauci

Ukus takođe predstavlja važan ekonomski ulog i društvu u kojem vlada izobilje što se hrane tiče, agro-prehrambena industrija neprekidno razvija nove proizvode, čiji je kvalitet ukusa najvažniji kriterijum. Poslednjih godina su sprovođena razna istraživanja o ukusu i sada se zna da pored klasičnih ukusa postoje i mnogi drugi, čije prisustvo uslovljava ukus potrošača. Culna analiza je poremetila koncepciju i realizaciju novih proizvoda tako da se danas govori o hedoničkoj vrednosti namirnice, koristeći bolje tehnike kartografije. Firme koje se bave proizvodnjom hrane zapošljavaju posebne timove čiji je zadatak degustacija i pronalaženje ukusa koje vole velike grupe ljudi. Na primer, jedna nedavna studija posvećena ukusu kafe pokazala da postoje četiri velike grupe njenih ljubitelja : oni koji vole gorku, sa voćnim ukusom, jaku, gorku… Na industriji je da se prilagodi! Osetljivost na ukus i miris varira od jedne do druge osobe. Teško je kategorisati grupe u odnosu na pol, godište ili društvenu grupu; zna se međutim, da svi lakše prihvataju novu aromu neke namirnice koja je na bezi šećera.
U potrazi za aromom

Postoje i drugi elementi koji su bitni, pored ukusa : tekstura, dodatak bibera ili nekih drugih začina, oblik. Tekstura namirnice igra veoma važnu ulogu u percepciji njenih kvaliteta ukusa i arome. Na primer, tečni engleski krem izgleda više zašećeren od stegnutog krema, iako imaju istu sadržinu šećera. Isto tako, problem prihvatanja nekih namirnica je vezan za činjenicu da masne materije ne čine samo debljim već poboljšavaju ukus namirnica, pa ih je teško zameniti u tom smislu. Sto se tiče proizvodnje, postoje mnogi problemi jer je teško preneti arome, na primer aroma mesa koja se oslobađa žvakanjem i ne može biti pridodata imitacijama mesa… A sa druge strane, mogu se stvoriti imitacije voća i povrća, ali zar to nije preterivanje ?
U Francuskoj, umeće ishrane i gastronomija predstavljaju nasleđe i tradiciju. Francuska kuhinja uvek unosi nove namirnice, pored tradicionalnih jela. Pravljenje i konzumiranje hrane predstavljaju istinsko zadovoljstvo i umetnost.