Posebno tokom zime cvekla je izuzetno važna za zdravlje. Ona nas štiti od prehlada. Njen dragoceni sastav suzbija bakterije i viruse, čime cvekla podržava prirodnu odbranu. Pigment tamnocrvenog korena, betanin, može da suzbije viruse koji se javljaju uz prehladu. Betanin deaktivira bakterije i podstiče njihovo izbacivanje iz organizma. Osim toga, u cvekli se nalazi proteinska komponenta betain, koja jača jetru i podstiče razgradnju masnih naslaga u organizmu. Jedna čaša soka od cvekle uz svako jelo može da pomogne prilikom mršavljenja. Sledeći veoma korisni sastojci sadržani u cvekli su bakar, koji podstiče koncentraciju i jača zglobove, zatim gvožde koje je dobro za krv, hrom koji pomaže u borbi protiv prekomerne težine, mangan sprečava reumu, cink i selen jačaju imunitet. Redovno konzumiranje cvekle je takođe dobro za kosu, kožu i nokte. I na kraju ovo povrće pomaže kod zatvora. Osobe kod kojih postoji mogucnost da dobiju kamen u bubregu, treba oprezno da konzumiraju cveklu jer ona sadrži oksalnu kiselinu koja stvara kamen. Cvekla nema neki širok spektar vitamina, ali je na prvom mestu kad su u pitanju vitamini B12 i folna kiselina. Cvekla štiti od prerane arteroskleroze i od oboljenja srca i krvotoka. Ukoliko je cvekla mekana, može se oljuštiti sveža, izrendati i u nju se može dodati malo limunovog soka i nekoliko kapi maslinovog ulja. Cvekla se najčešće kuva 20 do 40 minuta. Veće glavice se kuvaju i do sat vremena. Cveklu nikako ne treba prilikom kuvanja probosti da aktivne supstance ne bi izašle iz nje. Nakon kuvanja cvekla se oljušti, seče na krugove ili komade i pripremi kao salata tako što se prelije marinadom od maslinovog ulja, soli, bibera, kima i rena. Umesto sirćeta obavezno koristiti limunov sok. Vitamin C sprečava da se eventualni nitrati prilikom konzumiranja pretvore u kancerogene nitrosamine. Salata je najzdravija od sveže rendane cvekle. Ko želi da se zaštiti od prehlade ili ko je već bolestan i želi što pre da ozdravi, trebalo bi dnevno da pije 250 grama soka od cvekle.
