Nekada su umesto vrtića postojale „dečije kuće“ u kojima je radila Marija Montesori, osnivač Montesori dečijeg vaspitnog programa.
U Rimu je 1909.godine osnovano prvo Montesori društvo – Opera Montesori, koja postoji i dan danas. Učitelji su se obučavali da vaspitaju decu po ovom modelu koji se smataro najzdravijim za psihički razvoj i samostalnost deteta. U Srbiji se o Montesori programu prvi put govori tek 2007. godine a mnogi moderni vrtići danas sprovode ovaj program u radu sa decom.
Montesori program se zasniva na uverenju da dete treba da uči samo i da kroz različite aktivnosti spozna svet oko sebe bez upotrebe nagarde i kazne. Po Montesori principima, dete samo pokušava da reši problem ili zadatak prilagođen njegovom uzrastu, a ukoliko naiđe na problem vaspitač ga uči kako da ga reši, a ne rešava problem umesto njega.
Deca u Montesori vrtićima se podstiču da štoviše borave u prirodi, igraju se u blatu, pesku, hodaju bosi i na taj nači spoznaju pravu prirodu stvari. Deci ne treba ograničavati prostor i štedeti ga baš svih poteškoća. Treba ga pustiti da ide do svojih granica, sve dok to ne utiče na njegovu bezbednost. Deca u Montesori vrtićima znaju kako je to pasti, oguliti kolena, skupljaju za sobom igračke i prosute stvari.
Po Montesori filozofiji, dete od 3-6 godina sve upija i želi da saznaje i uči nove stvari, treba ga podstaknuti novim kreativnim igrama i zadacima. U tom periodu dete želi da bude samostalno, pa mu to treba i omogućiti.
Igre pronalaženja skrivenih predmeta, slaganja reči i slova, povezivanje boja, oblika, upoznavanje sa različitim ukusima, i predmetima su veoma preporučljivi i neki su od svakodnevnih aktivnosti kojima se uče deca koja se vaspitavaju ovakvim programom.