Umesto „Mislim, dakle postojim“, moglo bi se reći i „Dišem, dakle postojim“. Jer, bez disanja nema života. Međutim, ništa nije svejedno, pa ni to kako dišemo. Istraživanja pokazuju da većina ljudi diše plitko i površno. Zbog takvog načina disanja, organizam ne dobija potrebnu količinu kiseonika, što dalje za posledicu ima usporavanje razmene materija, slabljenje organizma, kao i pojavu zdravstvenih smetnji.
Ono što je veoma važno, i što većina ljudi zapravo zna, ali ne primenjuje, jeste redovno bavljenje sportom i upražnjavanje telesnih vežbi. Sve to će omogućiti da se ovlada tehnikom pravilnog disanja, a kroz vreme, zdravstveno stanje i kvalitet življenja se menja na bolje.
U ljudskoj prirodi je da ne razmišljamo o svom disanju, već to radimo mehanički, nesvesno. Ovaj tekst ima za cilj da vam ukaže da obratite pažnju na to kako dišete, jer dugotrajno nepravilno disanje može izazvati zdravstvene smetnje. Razloga za učenje pravilnog disanja kao i za redovno upražnjavanje vežbi disanja, zaista ima dosta. Ako nepravilno dišete, to će doprineti da imate lošiju fizičku kondiciju, da se neke bolesti razviju ili pogoršaju. Ukoliko već bolujete od neke tegobe, smetnje pri disanju dodatno će otežati vašu zdravstvenu situaciju.
Vežbe u svim fazama bolesti su vežbe dijafragmalnog, grudnog ili mešovitog disanja, sa trajanjem udisaja i izdisaja u odnosu 1:2. To bi značilo da je izdah dva puta duži od udaha. Potrebno je vazduh udahnuti kroz nos, da bi se prečistio i zagrejao, a izdiše se kroz poluotvorena usta.
Efikasnu pomoć kod astmatičnog napada može da pruži brzo trbušno disanje kojim se opušta grudni koš.
Pre ili posle fizičkih vežbi i telesnih napora, trebalo bi stati u stojeći raskoračni stav. Ovakav položaj omogućuje dublje dijafragmalno disanje. Ruke su spuštene niz telo, pri udahu ruke se kroz odručenje podižu do uzručenja, a pri izdisaju telo se povija u pretklon, a ruke se spuštaju do tla.
U toku napada najpre je potrebno da se savlada strah ili panika, dok se svesnim disanjem kontroliše ritam disanja i pojačava se dijafragmalno disanje, odnosno, disanje stomakom. Telo je lako nagnuto napred i postavljeno u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj).
Na kraju, da zaključimo da se način disanja menja u naporu, prilikom odmaranja, ili u različitim emocionalnim stanjima. Svi naši osećaji i emocije, ali i celokupno zdravlje, povezani su sa disanjem. Neki ljudi umeju da dišu, a neki ne, međutim, svi mogu naučiti, jer svesna kontrola disanja je moguća, tako da svi mi možemo pozitivno uticati na jednostavan način na svoje zdravlje i psihičko stanje.
Cene za vežbe disanja, u proseku su oko 4000 dinara.
*Cene su prikazane orijentaciono, za sve precizne informacije, predlažemo da kontaktirate ordinacije ispod teksta.
