Agencija za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, čišćenje podruma od golubova, zaštita od ptica za sva pravna i fizička lica na teritoriji Srbije
Pročitaj više
Eko Tim agencija za DDD dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju nalazi se na Paliluli. Osim standardnih uluga bavi se u fumigacijom, deviperizacijom i zaštitom od ptica.
Pročitaj više
DDD Promet: dezinfekcija zemljista, prostorija, vodenih objekata
Pročitaj više
Uništavanje miševa, sta treba znati? M, m, m, miiiiš ! ! ! Svi znamo crtani film u kome slonica vidi miša i ovako panično reaguje.
Poznata je urbana legenda da se slonovi plaše miševa, međutim naučne činjenice govore da slon zapravo strahuje da će mu se miš uvući u surlu, i na taj način zaustaviti disanje, odnosno izazvati gušenje. To je i logično objašnjenje, jer kako se može ogromni slon plašiti sasvim male životinje kao što je miš.
Sa druge strane, verovatno ste viđali prizor, makar u filmoviima, kada žena vidi miša u kući, i odmah se popne na stolicu pa metlom pokušava da ga „dokusuri“. Miševi se nalaze svuda oko nas, pa zašto ne bi zalutali i u vašu kuću? Ako se takav neželjeni gost pojavi, ili više njih, vreme je da pozovete servise koji se bave deratizacijom, što je postupak uništavanja mišolikih glodara.
Naravno, miševi su opasni iz dva razloga:
- štetni su po zdravlje ljudi, jer prenose više zaraznih i parazitskih bolesti koje napadaju domaće životinje i čoveka;
- nanose različite materijalne štete.
Ipak, mišolike glodare nije moguće u potpunosti iskoreniti na jednoj teritoriji, cilj uništavanja miševa je da se njihov broj održi na tolerantnom i što je moguće nižem nivou.
Period razmnožavanja miševa je proleće-jesen, ali to zavisi od dosta faktora, kao što je nedostatak ili izobilje hrane, temperatura, relativna vlažnost vazduha, mada bez obzira na sve, miševi se razmnožavaju veoma brzo. Primera radi, ženka domaćeg miša može da okoti od pet do osam mladunaca, i to čak nekoliko puta godišnje. Iz ove proste računice možete videti šta će se dogoditi ako na vreme ne istrebite miševe.
Ovo je pitanje koje nas sve zanima, ukoliko imamo neželjene goste u svom domu, dvorištu, podrumu, šupi i slično.
Interesantno je da zastupljenost miševa u velikoj meri zavisi od materijala od koga je izgrađen određeni građevinski objekat. Na primer, u objektima od betona, nećete sresti mnogo miševa, dok ćete veći broj njih zateći u objektima koji su izrađeni od mekih materijala, kao što je drvo, rigips ploče, paneli i slično. Ovakvi materijali pogoduju razmnožavanju i gnežđenju miševa.
Kao jedna od najvažnijih preventivnih mera, jeste održavanje higijene magacina, skladišta kao i drugih objekata koji služe za čuvanje prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda.
Dakle, da bi se uništili miševi, primenjuju se mehaničke, biološke i hemijske mere. Sada ćemo objasniti svaku metodu.
Biološke mere podrazumevaju regulisanje brojnosti miševa uz aktivno učešće njihovih prirodnih neprijatelja, kao što su lisice, lasice, ptice grabljivice i slično. Takođe, nama zanimljivija biološka mera je primena preparata na bazi patogenih mikroorganizama – bakterorodenticida.
Mehaničke mere znače primenu različitih naprava kao što su mišolovke, klapne, lepljive mase i drugo.
Najznačajnije su hemijske mere, što znači da se miševi uništavaju primenom hemijskih sredstava, ili rodenticida.
Ova sredstva se dele na brzodelujuće ili akutne, i sporodelujuće otrove.
Brzodelujući otrovi se sve manje koriste, i osobina im je da izazivaju smrt nekoliko minuta ili sati posle konzumiranja otrova. Pri tome, izazivaju grčeve i bolove, pa na taj način miševi cikom upozoravaju druge jedinke o opasnosti, i tako ih odvraćaju od uzimanja mamaka.
Sporodelujući otrovi se drugačije nazivaju hroničnim otrovima. U praksi se primenjuju preparati koji izazivaju smrt miševa nekoliko dana nakon uzimanja otrova. Ovo je vešt trik, jer miševi ne mogu da upozore druge, pa oni uzimaju i dalje zatrovane mamke.
Pored ovih sredstava, u hemijska se ubrajaju i sredstva za odbijanje glodara kao i hemijska jedinjenja koja izazivaju sterilitet miševa.
Iz celog teksta vidimo koliko su miševi opasni i štetni za ljude i okolinu, pa je potrebno sprovesti njihovo uništavanje, ili preventivne mere i pre nego što se neželjeni gosti pojave.
Cena deratizacije, odnosno uništavanja miševa, zavisi od površine koja se tretira, pa se tako kreće od 24 do 29 dinara po metru kvadratnom. Prosečna cena za manje kvadrature, do 55 kvm, je 1700 dinara.
*Cene su prikazane orijentaciono, za sve precizne informacije, predlažemo da kontaktirate servise za deratizaciju koji su oglašeni ispod našeg teksta.
