Asistirane reproduktivne tehnologije

Asistirane reproduktivne tehnologije

IVF, ICSI, IVM, TESE

Ključna osobina ovih tehnologija je da se na odgovarajući način uzimaju i muške i ženske polne ćelije (spermatozoidi i jajne ćelije), koji se potom spajaju u laboratoriji, nakon čega se dobijeni embrion vraća u telo žene ili razvija u laboratorijskim uslovima.

Tako razlikujemo:

Konvencionalni IVF,
ICSI - intracitoplazmatsku injekciju spermatozoida,
IVM - in vitro maturaciju jajnih ćelija,
MICSI - poseban metod izbora spermatozoida morfološkim pregledom pod velikim uvećanjem,
PICSI - izbor spermatozoida na osnovu testa hijaluronidaze,
TESE - tehnike biopsije i ekstrakcije spermatozoida iz testisa u slučajevima kada ih nema u ejakulatu, i brojne druge.
IVF (In vitro fertilisation)

Klasičan IVF predstavlja embriološku tehniku oplodnje – fertilizacije jajne ćelije, pri kojoj embriolog u odgovarajućoj posudi i u prisustvu odgovarajućeg medijuma ostavlja jajnu ćeliju sa svojim okruženjem i koncetratom spermatozoida koji potom spontano oplode jajnu ćeliju.

Ova tehnika se standardno koristi u situacijama kada ne postoji grublji poremećaj spermograma i njene prednosti su to što dozvoljava "prirodnu selekciju", odnosno što se prepušta da najpotentniji spermatozoid iz grupe sam oplodi jajnu ćeliju u ovim posebnim uslovima.

Dalji razvoj embriona se odvija standardno u laboratoriji, u inkubatoru.

Iako postoje centri kod kojih se gotovo svi ciklusi obavljaju drugom tehnikom (ICSI), smatra se da klasičan IVF svakako ima svoje mesto kod poprilično urednog nalaza spermograma jer dozvoljava prirodnu selekciju najboljeg spermatozoida.

Mane procedure su što ima malu stopu uspeha kod značanijeg oštećenja spermograma (gde se standarno koristi ICSI), što se ponekad dešava da čak i u slučaju urednog spermograma ne dođe do oplodnje (fertilization failure), kao i što se može desiti da više spermatozoida oplodi jajnu ćeliju čime se stvaraju genetski neispravni embrioni.

ICSI (Intracytoplasmic sperm injection)

Intracitoplazmatska injekcija spermatozoida je tehnika oplodnje jajne ćelije iz grupe mikromanipulativnih tehnika gde se jedan spermatozoid direktno ubrizgava u citoplazmu jajne ćelije i tako ostvaruje njena oplodnja i stvara embrion. Metoda se suvereno koristi kod parova sa ozbiljnim oblikom muške neplodnosti, zatim kod idiopatskog steriliteta, kod situacija sa zamrznutim spermatozoidima, testikularnim i epididimalnim spermatozoidima, kod zapušenja izvodnih kanala testisa (seminalni sekretorni kanali), zatim kod slučajeva velikog broja neuspešnih konvencionalnih IVF pokušaja, kod slučajeva visokih koncentracija antispermatozoidnih antitela, kod poremećaja ejakulacije, kod slučajeva karcinoma testisa i sl. Igla koja se koristi je ustvari injekciona pipeta mikrometarskog prečnika u koju se aspirira spermatozoid. Igla se probija kroz zonu pelucidu i membranu oocite u unutrašnjost jajne ćelije i ubrizgava se spermatozoid.

Metoda je razvijena 1991. godine i unela je revoluciju u lečenje težih oblika muške neplodnosti koji su do tada imali veoma malu šansu za uspeh primenom klasičnog IVF postupka. Naime, upotrebom ICSI procedure dovoljno je imati na raspolaganju i veoma mali broj spermatozoida. Određeni IVF centri su zbog standardizacije rada i manje šanse za neuspeh fertilizacije standardno prešli na ICSI proceduru u svim situacijama. Ipak, ni ovo ne mora biti najbolje rešenje pošto se izbor spermatozoida vrši uglavnom na osnovu morfološke procene od strane embriologa. Ovime se zaobilazi prirodna selekcija najboljeg spermatozoida. Razvijaju se brojne tehnike za poboljšanje izbora najboljeg spermatozoida (PICSI, MACS). Studije na temu IVF ili ICSI, pokazale su da se, ukoliko se poštuju navedene indikacije, ne razlikuje stopa uspeha jednom ili drugom metodom, dok su studije praćenja dece začete na ovaj način pokazale da su ishodi trudnoća i porođaja gotovo identični.

IVM (In vitro maturation)

IVM je metoda asistirane reproduktivne tehnologije kojom se postiže sazrevanje jajne ćelije u in vitro uslovima. Ova metoda je nova, predstavlja za sada dopunu trenutnim protokolima in vitro fertilizacije. Metoda prolazi kroz proučavanje efikasnog sistema sazrevanja oocite i oplodnje.
Metoda je primenljiva kod žena sa PCOS (sindrom policističnih jajnika), jer se smanjuje rizik hiperstimulacije jajnika ili kod žena sa kontraindikacijama za stimulaciju jajnika. IVM pruža nadu za žene obolele od raka. IVM metodom mogu se iskoristiti oociti dobijeni nakon stimulacije jajnika i na taj način se smanjuje potreba za upotrebom hormona u sledećem ciklusu asisitirane reprodukcije. Uspešnost trudnoća nakon IVM je 10%.

TESE (Testicular sperm extraction)

TESE je biopsija testisa po otvorenom tipu gde se preseca tunica albuginea i uzima se deo testikularnog tkiva dovoljan da se obezbede spermatozoidi za ICSI (igla se ubaci u testis i usisava sperma). Izvodi se za muškarce sa opstruktivnom azoospermijom.
Postupak se ponavlja na istom testisu, ali na drugoj lokaciji ili na drugom testisu, sve dok se ne dobije dovoljno spermatozoida. Radi se sa lokalnom anestezijom u operacionoj sali ili u ambulantnim uslovima, a koordinira se sa pronalaženjem jajašca partnerke. Nekada TESE ne daje dovoljno sperme i potrebna je otvorena biopsija testisa.