Ako postoji zahtev koji poslodavci navode pred sve koji žele da konkurišu za većinu poslova, onda je to gotovo sigurno poznavanje makar jednog stranog jezika. Naravno da to zavisi i od samog radnog mesta, ali u većini slučajeva se navodi i taj zahtev.
Svakako da ako se neko zapošljava na radno mesto čistačica ili uopšteno tehničkog osoblja, na primer, retko da će taj zahtev biti naveden. Ali zato ako želi da radi na nekom drugom mestu, prvenstveno u administraciji ili u ugostiteljstvu, recimo, onda je gotovo sigurno da će naići i na taj zahtev od strane poslodavaca.
Određene kompanije čak zahtevaju od svojih potencijalnih zaposlenih da dostave dokaz o nivou poznavanja engleskog jezika u većini slučajeva. Ipak, to mahom nije praksa, ali sve zavisi od toga čime se tačno određena firma bavi i kakve su njene potrebe kada je u pitanju zaposleni na konkretnom radnom mestu.
Naravno da ako neka kompanija isključivo posluje sa inostranstvom ne može samo verovati na reč potencijalnim kandidatima za određeno radno mesto. U tom smislu se od njih zahteva da imaju dokaz da su stekli neki sertifikat, odnosno da su pohađali kurs engleskog jezika.
U slučaju da firma posluje na inostranom tržištu, onda će svakako biti u oglasu navedeno da je potrebno poznavanje i nekog drugog stranog jezika.
Međutim, u većini slučajeva oglasi za posao takve vrste, sadrže i rečenicu da se poznavanje drugog stranog jezika smatra prednošću.
Pored toga što se očekuje da kandidati znaju da govore engleski jezik, odnosno da se usmeno sporazumevaju, u većini slučajeva je iznet zahtev i da znaju pisanim putem na tom jeziku da komuniciraju. Posebno u firmama koje posluju i sa kompanijama iz drugih zemalja.
Zato mnogi koji nisu stekli znanje makar engleskog jezika sve češće odlučuju da upišu specijalizovani kurs, kako bi na taj način poboljšali šanse da baš oni budu izabrani na konkursu za određeno radno mesto.
