Kako je nastala poznata šivaća mašina Singerica?

Kroz istoriju postojali su različiti modeli šivaćih mašina, koje su imale manje ili veće nedostatke. Obično su one imale samo jednu funkciju, same po sebi bile su nesavršene i nedovoljno funkcionalne za šivenje.

Prvi probni modeli šivaćih mašina nastali su u 18.veku. Englez Čarls Vajsenhol prvi je dao svoj doprinos stvaranju današnje šivaće mašine, svojim izumom igle za šivenje sa dvostrukim vrhom. Sa druge strane Tomas Sent je 35 godina kasnije patnetirao svoju napravu koja je bila nepraktična šivaća mašina u koju je bilo jako teško udenuti konac.

Prvi veliki pomak ostvario je Isak Merit Singer čiji je izum postao planetarno popularan. Oko 1930. godine njegova mašina popularno nazvana „Singerica“ postala je statusni simbol svih američkih porodica. Ona je postala obavezna u svakoj kući, a koštala je mnogo, skoro kao tri mesečne radničke plate u Americi.

U tadašnjoj Jugoslaviji otvorila su se mnogobrojna predstavništva i organizovane su mnogobrojne besplatne radionice i kursevi šivenja širom Jugoslavije. Dostava je bila besplatna, a Singerica se često dobijala u miraz u skromnijim seoskim sredinama.

Današnji Singer Corporation je multinacionalna kompanija koja proizvodi široku paletu proizvoda između ostalog i šivaće mašine.

Singerica nije bila samo izum već i simbol samostalnosti žena, jer unapređivanjem modela šivaće mašine, ubrzao se i proce šivenja, pa je svaka žena mogla da zaradi šivenjem, i za to joj je bilo potrebno mnogo manje vremena nego ranije. Sa jedne strane od svake žene se očekivalo  da zna da šije na najpopularnijoj šivaćoj mašini, a sa druge strane to je pripadalo njima i stvraralo im je osećaj samostalnosti.

Glavna novina u radu Singerice u odnosu na starije modele šivaćih mašina je bila u tome što se igla kretala napred nazad,  kao i danas bilo je potrebno pomerati tkaninu prateći smer kojom se igla kreće, za razliku od starijih modela gde je igla pratila smer u kome se pokretala tkanina.

Danas su ove mašine elktronične a Isak Merit Singer se smatra najvažnijim čovekom za razvoj šivaćih mašina.