Reiki u sportu

Život uz Reiki - Život u Istini Postaje radosniji, ispunjeniji, čistiji, kvalitetniji, dublji, zdraviji duhom i telom, osvešćivanjem i oslobadjanjem potisnutnih trauma, strahova, škart emocija, stečenih uverenja, programa - malo po malo svog nepotrebnog tereta.. I kako se slojevi skidaju, tako se Istina spoznaje i živi...
search
AUG
25
Pomeranje granica... (Reiki u sportu)


Većina nas je čula da su granice tu da bi se pomerale i da su granice samo u našim glavama. I tako zaista i jeste. Kada pomerite granice na fizičkom nivou automatski dolazi do pomeranja na svim drugim nivoima, emotivnom, duhovnom i intelektualnom. A evo i kako.

Bio je to septembar 2011 godine. Rekreativno sam trenirala u teretani nešto manje od godinu dana kada sam, od jedne vežbačice, saznala da će za nekih mesec dana da se održi državno prvenstvo Srbije u bodifitnesu. U startu pomislih da bi bilo lepo pokušati, videti kako to izgleda. Medjutim, kako je do takmičenja bilo samo mesec dana, što je trećina preporučenog vremena za pripreme, pomislih da od toga nema ništa. Baš ta devojka se uveliko pripremala već dva meseca. Pored fizičkih treninga pripreme uključuju i odredjenu ishranu i način života.

Kako se u životu sve, ali baš sve dešava u pravom trenutku i sa razlogom sutradan sam imala unapred zakazano šišanje na kratko. Kad sam ušla u teretanu imala sam dugu kovrdžavu plavu kosu. U jednom momentu sam je skratila na neki kosi paž i prefarbala u crno sa par plavih i ljubičasti pramenova a onda sam rešila da je ošišam skroz na kratko, što je poslužilo svrsi, jer pranje moje duge kose kojoj treba preko šest sati da se osuši svakog dana ne bi došlo u obzir. Sutradan sam otišla do trenera, koji se takodje spremao za to takmičenje, da ga zamolim da mene spremi za isto. Znala sam da on i ja to možemo da iznesemo zbog uklapanja energija. Takodje poznajem sebe kako funkcionišem kada imam neki konkretan zacrtan cilj. Znam da volim da se dokazujem sebi. ili sam to volela. Znam da volim da pomeram svoje granice. Malo sam simpatisala trenera tako da sam bila i dodatno motivisana. Šalu na stranu, zaista sam želela da vidim kako je to, kako izgleda čitava ta priča, a kratka kosa je odigrala veliku ulogu,

Znate onu - radoznalost je ubila mačku?! E pa ovu nije, ali da je potrajalo još koji dan tim tempom, ko zna... Što se tiče fizičkog izgleda i kondicije bila sam u dobroj startnoj poziiciji. Zamolila sam trenera da počnemo sa treninzima pa dokle stignemo. Ako uspemo da me spremimo izaći ću na takmičenje a ako ne opet dobro. Dogovorili smo se da treniram sedam dana u nedelji, nekad i po dva treninga dnevno. To je zaista bilo posebnih mesec dana u mom životu! Od suplementacije mi je uveden sagorevač masti i odmah mi je promenjena ishrana. Od ugljenih hidrata smela sam ujutru samo četrdeset grama ovsenih pahuljica i ništa više. Izbačeno mi je komplet voće, bilo koji napici osim vode i jabukovog sirća nisu bili dozvoljeni. Čak je i povrće bilo ograničeno. Začini ukinuti skoro potpuno. Bili su mi dozvoljeni biber i cimet i so svaki treći dan. Obroci su se sastojali iz porcije mesa (piletina, nemasna riba, junetina) strogo barenog bez ulja i od salate lisnatog povrća (kupus, zelena salata). A za doručak i posle svakog treninga pet belanaca I to je trajalo tri nedelje. Za ukupno dvadeset sedam dana imala sam trideset i dva treninga. Samo jedan dan, nakon sedamnaest dana vezanih treniga sam napravila dan pauze. Bila sam svesna da ako ne predahnem da neću moći da izdržim. Treninzi su trajali nekad i po tri i po sata. Pešačila sam na najvišem usponu na traci po sat i petnaest minuta svaki dan, plus treninzi sa opterećenjem, ali je sve to zaista imalo efekta. I došla je poslednja nedelja pred takmičenje. Ukinuti su bili kompletno ugljeni hidrati, uvedena je destilovana voda i to pet litara dnevno dok piješ u isto vreme tablete za izbacivanje tečnosti. Ne bih znala kako se to tačno kaže, ali je poenta da se očiste mišići kako bi ih kasnije napunili ugljenim hidratima i onda na takmičenju dodju sve žilice do izražaja. Poslednja nedelja je i najgora. Jela sam pet, šest obroka dnevno barenog oslića bez ičega pride. Istini na volju, ja se uopšte ne žalim. Sećam se momenta kada me je gušila barena piletina. Kroz glavu mi je iste sekunde prošlo da bi one mukice po afričkim zemljama što umiru od gladi rado voleli da ih guši barena piletina. Kada sam pila destilovanu vodu, bila sam zahvalna što nije zagadjena, što mogu da je pijem. A naročito, nakon talmičenja, kada mi je moja Mirka, koja je ispratila to takmičenje, donela flaširanu vodu nisam mogla da se načudim koliko je zapravo čarobnog ukusa obična voda! Koliko života, radosti je bilo u svakom gutljaju! Zaista, to su bila moja duhovna pomeranja. Spoznaje i zahvalnosti na onome što mi je dato! Mi ljudi smo skloni da stalno bacamo akcenat na ono što nemamo time ga umnožavajući a zahvalnost za ono što imamo slabo pokazujemo. Mene su te pripreme tome podučile dobro!

Elem, takmičenje je bilo u subotu popodne 01.10.2011., a u petak u podne su mi ugasili potpuno vodu, a uveli su mi da na svakih sat vremena konzumiram slatkiše u vidu kašice eurokrema ili trećine snikersa. To je taj trenutak kada se pune mišići. To je zaista, zaista bila avantura koju nikome ne preporučujem osim ukoliko nije dovoljno blesav kao ja. Naročito što se ja uopšte nisam raspitala kako to sve ide. Samo sam rekla, spremi me! Drago mi je drago da sam sve to probala, ali zasigurno znam da neću to ponoviti. Bilo je zanimljivo mazati se onom bakarnom bojom, šminka, izlazak na binu, svetla uperena u tebe dok publika gleda. Tu sam se negde oslobodila svoje stidljivosti, koju sam se trudila da vešto uvek prikrivam. A nakon svega toga sam se jako otvorila za pisanje. Pišem ceo život i ponekad napišem po nešto dobro, ali to nije bilo to. Sada zaista pišem redovno i ljudi lepo reaguju na moje tekstove, što me zaista raduje. Što se pomeranja emotivnih granica tiče, počela sam da volim ono što ranije nisam umela i da praštam tj. da prihvatam. Intelektualno pomeranje me je opet odvelo na Mašinski fakultet gde sam upisala drugi master, modul biomedicinsko inženjerstvo.

I dobila sam još jedno sagledavanje, a to je kad se za nešto vežete pa vam to bude oduzeto može mnogo da boli, a strah se uvuče u svaku ćelijicu. To se desilo i sa mojim telom. Odjednom mu je bilo oduzeto svašta nešto, najviše vitamini i minerali i kada sam nakon takmičenja počela da jedem, telo je samo lepilo za sebe sve što je stiglo, naročito vodu! Ta poslednja nedelja je dovela do blage dehidratacije, a posledice su bile nabacivanje oko deset kilograma viška. A onda sam samo prestala da treniram i dodala još koji kilogramčić na to.


Da, uspela sam da udjem u prvih šest pobednica. Bez obzira na broj takmičarki, prvih šest prolazi u drugi krug i time postaju pobednice. Prvo mesto dobija pehar i medalju, drugo i treće po medalju, a ostale tri takmičarke diplome. Nas je bilo sedam tako da sam ja ostvarila veliki uspeh u tom smislu jer sam kući otišla sa tim parčetom papira. Nepovoljno je ispalo za devojku koja mi je i rekla za takmičenje. I ova priča je čist primer da kad nešto zaista želiš i kada se predaš tome, uložiš svoju snagu u to, disciplinuješ se i predaš se u potpunosti da je pozitivan ishod obavezan! Ali ne treba se vezivati za ishod, već uživati dok traje. Mada, ako ćemo slušati Ajurvedsku filozofiju, onda je potrebno svaki dan davati pola svog maksimuma kako bi ga davali svaki dan. Ako se jedan dan preforsiramo, sutradan ćemo odmarati, a potrebno je svaki dan biti u pokretu. Ja sam tada svakog dana pomerala svoj maksimum i davala više od istog, a onda mi je nakon takmičenja sama pomisao da udjem u teretanu na neku od onih kardio spravica postala mučna.

Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće bez podrške Reikija. S obzirom da sam za vreme priprema radila, sama spremala obroke, išla do šnajderke da sašijemo kostim, svakodnevno prala i prostirala opremu i peškire i sve ostalo što nosi jedan dan, to je zaista bio iscrpljujući period. Svakodnevni Reiki autotretmani su mi pomogli u oporavku kao i da lakše i kvalitetnije odradim svaki svoj trening. Poslednje nedelje u potpunom odsustvu ugljenih hidrata koji daju energiju imala sam svaki dan duple treninge, i pre podne i uveče. Hvala mojoj drugarici i Reiki učenici Tanji na toj poslednjoj nedelji što se redovno priključivala slanjem Reiki energije. Sećam se jednog momenta kada sam tog jutra sišla sa trake i pitala se kako ću sada da odradim i vežbe za stomak!? U jednom trenutku mislila sam da ću da zaplačem od muke i pomislila da odustanem pred samim ciljem, a onda sam odjednom osetila nalet energije. Pogledala sam na sat i pomislila da se Tanja priključila. Kada sam se kasnije čula sa njom potvrdila mi je vreme koje je sat pokazao. Pored toga, svakodnevno sam davala sebi Reiki u vidu autotretmana, slala ga sebi kao podršku na treninzima a na samom danu takmičenja, pored mog Reiki rada stigla mi je podrška iz par krajeva sveta od mojih Reiki prijatelja, kao i od već pomenute Tanje ovde iz Beograda. I dok su ostali takmičari bili prilično iscrpljeni pripremama i izgledali kao stondirani, ja sam skakutala od energije i živosti. Ovom prilikom im se svima još jednom zahvaljujem što su bili sa mnom i što su Reiki ljudi. Zahvaljujem se i treneru koji je pronašao vremena i energije da me vodi kroz celu tu priču, Mariji koja mi je prosledila informaciju o takmičenju i još nekim ljudima koji su doprineli da se sve ovo odigra.

Naposletku, celo ovo iskustvo pokrenulo je svašta nešto u meni. Iako sam već bila na svom putu samospoznaje, ono mi je nekako ubrzalo taj proces, povelo me dublje u sebe, rasparčalo na komadiće, kako bi se počistilo sve što žulja i kako bih se ponovo skupila u celinu. Kako bih se integrisala, a onda zapisala sve to nešto što sam prošla jer ko zna, možda nekom zatreba.

Što se tiče teretane, ona je sada postala blaga prošlost, jer šetnja, plivanje, ples i svakodnevna joga su nešto što pokreće sve ćelije. Teretana je ipak statika, naročito kada hodaš na traci onoliko koliko sam ja, a sve u jednom mestu. Treba se kretati, jer život je pokret i interakcija je sjajan način za sticanje iskustva i širenje vidika. Takodje, pod pokretom podrazumevam i svakodnevno fizičko mirovanje u vidu meditacije koje te vodi na unutrašnje putovanje.


S ljubavlju,
S.

Beograd, 17.VII.2013.


Posted 25th August 2013 by Sanja Dejanović, Reiki Master/Učitelj
Labels: REIKI Reiki inicijacije Reiki Master/Teacher