Organska hrana Beograd

Organska hrana je danas jako popularna. Svaki čovek bi trebalo da vodi računa o tome na koji način se hrani, pošto je ishrana u direktnoj vezi sa zdravljem i pravilnim funkcionisanjem organizma. Da li se ikada zapitate, šta se u stvari, nalazi u namirnicama koje su na vašem stolu svakoga dana?

Da li su te namirnice prskane pesticidima, po kom principu je gajeno voće i povrće? U našem daljem tekstu ćete pronaći odgovore na sva ta pitanja, kao i na ono najvažnije, a to je – kako da se zdravo i pravilno hranite.

Šta je organska hrana?

Pođimo od najosnovnijeg, a to je zemljište na kome se gaji hrana. Ono mora biti zdravo i ekološki čisto, u istom takvom okruženju. Organska hrana se uzgaja u upravo takvim uslovima i hemijski se ne tretira, što bi značilo da se ne prska štetnim pesticidima i slično.

Hrana koja se dobije na ovaj način, sa pravom se može nazvati zdravom hranom i jedino ona može pružiti našem organizmu sve što mu je potrebno da bi funkcionisao pravilno.

Koje su prednosti organske hrane?

Kao što vidimo iz dosadašnjeg teksta, organski proizvodi se dobijaju iz kontrolisanog načina proizvodnje, a drugi nazivi za takvu proizvodnju su – ekološka, biološka, organska.

Da bi se dobile sasvim zdrave namirnice, koriste se samo prirodna, ekološka kao i mikrobiološka đubriva, a životinje se hrane takođe prirodnom hranom. Zbog svega toga možemo reći da organska hrana ima više vitamina, minerala i drugih hranljivih sastojaka, u odnosu na hranu koja se proizvodi konvencionalno.

Pri tome, proces prerade je minimalan, i namirnicama se ne dodaju konzervansi i emulgatori da bi one trajale duže.

Kako se razlikuje organska hrana od obične?

Potrebno je da znamo, da su najugroženije namirnice jagode, krompir, spanać, celer, grožđe i jabuke, pa se preporučuje da se one zamene hranom koja je organski proizvedena. Interesantno je da organska hrana kao i ona konvencionalno dobijena, na oko izgledaju skoro sasvim isto, ali je razlika velika kada probate ukus jedne i druge.

Naime, organska hrana ima intenzivan miris i ukus, ima mnogo više kalcijuma, omega 3 masnih kiselina, gvožđa, magnezijuma i antioksidanata. Pri kupovini, obratite pažnju da li se na artiklu nalazi oznaka organski proizvod, i ukoliko ovakvu zdravu hranu budete koristili određeno vreme, primetićete pozitivne promene kao što su povećana energija i snaga, bolji imunitet i vitalnost.

Organska hrana iskustva

Organska hrana mora biti označena, tako što na vidljivom mestu na proizvodu postoji posebna oznaka. Pored toga, potrebno je da znamo da je zdrava hrana proizvedena na ovaj način nešto skuplja, a to je iz razloga što organska proizvodnja ima svoje povećane troškove.

Organska hrana ima niže prinose, zbog toga što se ne koriste pesticidi ili aditivi, a pored toga u procesu dobijanja hrane učestvuje više ljudske radne snage. Još jedan razlog za delimično višu cenu organske zdrave hrane je u tome što postoje troškovi sertifikovanja od strane međunarodnih i nacionalnih organizacija za sertifikaciju i kontrolu organskih proizvođača.

Ipak, naše mišljenje je da je najvažnije hraniti se zdravo, jer zdravlje i životna energija nemaju cenu, a u direktnoj su vezi sa tim kakve namirnice su nam na stolu svakoga dana.

Organska hrana – cene:

Navešćemo neke primere cena organske hrane: organski hleb, u zavisnosti od vrste i gramaže, od 380 do 550 dinara koliko košta baget sa zrnevljem; sveže organsko voće i povrće treba platiti od 130 din. za 1 kg kupusa, preko 300 dinara za čeri paradajz u pakovanju od 250 gr, dok za organski lumun treba izdvojiti oko 350 dinara. Palmino ulje je u proseku oko 360 din, dok za maslinovo ulje od 200 ml potrebno je oko 700 dinara.

*Cene su prikazane orijentacino, za sve precizne informacije, predlažemo da kontaktirate prodavnice zdrave hrane koje su oglašene ispod našeg teksta.