Down sindrom kod dece

Daun sindrom je kongenitalni poremećaj sa karakterističnim izrazom lica ( na osnovu čega se odmah postavlja dijagnoza kod novorođenčadi) To je zapravo pojava viška hromozoma 47 umesto 46 koliko je tipično. Daunov sindrom je posledica postojanja jednog hromozoma više u ćelijama deteta. Umesto 2 hromozoma koja čine 21. par, ova deca u svojim ćelijama imaju 3 hromozoma (od kojih 2 čine 21. par a jedan je "višak"), pa se zato Daunov sindrom naziva još i Trizomija 21.Niz simptoma i karakteristika prate ovaj poremećaj. Prevashodno fizičke karakteristike ( deca imaju malu glavu, široko razmaknute i kose oči i to se naziva mongoloidni izgled), snižen je tonus mišića, zglobovi izuzetno savitljivi, veliki procenat dece ima i urođenu srčanu manu, oštećenje sluha i vida, anomalije jednjaka i creva koje najčešće zahtevaju hiruršku intervenciju. Kod dece rođene sa Daunovim sindromom češće se javljaju febrilnekonvulzije (tj.fras) i drugi oblici konvulzija. Dalje, ova deca podložna su infekcijama, a naročito su sklona infekcijama gornjih i donjih disajnih puteva - zapaljenju grla, bronhitisu i zapaljenju pluća. U prvim godinama života kod ove dece povećan je rizik da dobiju leukemiju koja je po njih najčešće fatalna.Ne može se predvideti koliki stepen intelektalne ometenosti će biti kod ove dece ( kreće se od umerene do teške, a najčešće je umerena) Deca sa Daunovim sindromom obično nauče da hodaju, da govore, da se obuku, da sama odu u toalet, samo što se to događa kasnije u odnosu na njihove vršnjake.Takvoj deci treba posvetiti veću pažnju i kod kuć. Pa je sveobuhvatni rad logopeda i roditelja u kućnim uslovima neophodan i dalje odlične rezultate.