Svi smo čuli za diskus herniju i svi znamo da se radi o kičmi. Ovo oboljenje kičmenog stuba se najčešće javlja između tridesete i pedesete godine života, a razlog za to je što prirodni proces starenja počinje još u ranoj mladosti. Nije neobično da diskus herniju zateknemo i kod mlade osobe od recimo, dvadesetak godina.
Simptomi oboljenja mogu biti najpre bol u donjem delu leđa, trnjenje ili bol koji se spušta niz nogu čak do malog prsta na stopalu, bol u kolenu ili oko njega, javlja se slabija kontrola mokrenja, slabija kontrola stopala, seksualna disfunkcija, žarenje nogu ili osećaj hladnoće u nogama, javljaju se i bolovi pri pokretanju trupa kao što je istezanje, naginjanje, savijanje, rotiranje, prisutan je bol u listovima, i celokupno držanje tela je iskrivljeno.
Znaci oboljenja se razlikuju u zavisnosti o kom delu kičme se radi, da li o lumbalnom ili o vratnom delu kičme. Ovde ćemo zateći bolove u rukama i ramenima, bolne i ograničene pokrete vrata, trnjenje ruku i prstiju, zujanje u ušima, pojavu glavobolja i migrena, bolove između lopatica, malaksalost, vrtoglavicu i mučninu, a ukoliko se desi kontakt sa kičmenom moždinom, javiće se problemi sa celim telom.
Drugačiji naziv je hernija diska, i leči se konzervativno, a to je upotreba analgetika, odnosno, lekova za smanjenje bola i upale, relativnim mirovanjem, hlađenjem u predelu krsta (ne grejanjem, jer može doći do još jače upale živca i snažnijih bolova).
Lečenje se izvodi i fizikalnim agensima kao što su laser, magnet, struja, a tek po smirivanju bolova primenjuju se kineziterapija i hidroterapija, odnosno vežbe na suvom i u vodi. Kada govorimo o tome koliko traje lečenje diskus hernije, to je period od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Diskus hernija nastaje i usled preteranog opterećenja i nedovoljnog rasterećenja kičme. Ishrana diskova funkcioniše po principu sunđera, jer nemaju krvne sudove, u uspravnom položaju povećava se pritisak u njima i istiskuju se štetne materije, dok se pri ležanju ili sedenju s naslonom pod uglom od 45 stepeni taj pritisak smanjuje i hranljive materije ulaze u diskove.
Tempo savremenog života je takav da najveći broj ljudi ili previše sedi ili previše stoji, a pri tome se kičma slabo rasterećuje, što sve dovodi do bržeg propadanja diskova usled njihove loše ishrane. Loše držanje tela, gojaznost i pušenje, takođe negativno utiču, uz nedostatak fizičke aktivnosti, mišići postaju slabi, a zna se da oni drže kičmu.
Diskus hernija se može i operisati, ukoliko su tegobe izražene da konzervativno lečenje ne može dati željene rezultate. Postoji i hitno operativno lečenje, kada pacijent ima slabost u nogama, nemogućnost uriniranja i defekacije, ili nemogućnost zadržavanja istih; simptomi su i mišićna slabost, odnosno nemogućnost hoda na prstima ili petama jedne noge.
Operacija uvek sa sobom nosi određeni rizik, pa je potrebno da učinimo sve da do nje ne dođe, odnosno, čuvanje kičme i redovno vežbanje doprineće tome. Dobra vest je da većina ljudi usvoji to pravilo, pa se operacija diskus hernije, u većini slučajeva, blagovremeno izbegne.
Za pregled fizijatra potrebno je izdvojiti od 2000 do 2500 dinara.
Vežbe za kičmu, individualno, 500 din. u proseku. Vežbe pasivno-potpomognute, 1000 din. prosečna cena.
Terapija na aparatima, od 800 do 2000 dinara, dok CD sa vežbama za kičmu možete poručiti i poštom, a cene se kreću od 600 dinara do 1300 din.
*Cene su informativnog karaktera, za sve precizne informacije, predlažemo da kontaktirate ordinacije ispod našeg teksta.
