Još u 16. veku, u doba Osmanlijskog carstva stvorila se potreba za pojavom prvih kafana koje ni do danas nisu značajno promenjene u odnosu na taj period, te može da se kaže da istinski odolevaju izazovu protoka vremena. Još uvek, kafana je sinonim za mesto za sastanke, jelo i piće, provod ili puko ispijanje kafe u prolazu i deo svakodnevnog života svih slojeva i staleža društva.
Da li je kafana nastala od reči "kafa"?
Više prema predanjima, nego prema istorijskim podacima, prva kafana u Srbiji nastala je 1522. godine u Beogradu i to na Dorćolu. Ne zna se o kojoj kafani tačno je reč i da li možda ona u nekom obliku i danas postoji, ali se svi slažu da je odmah zauzela značajno mesto u životima tadašnjih Beograđana.
Na turskom, jeziku naroda koji je takoreći izmislio kafanu, sama reč slobodno prevedeno znači "kuća u kojoj se pije kafa". Tako je sve i počelo. Jedna je po jedna, kasnije popularno nazivane kafane, nicale su prvibitno kao mesta gde se mogla popiti kafa za određenu nadoknadu. Vremenom, ti prvi ugostitelji vešti koliko i današnji, prepoznali su potrebu da se ta ponuda proširi pa su postepeno uvođeni i čajevi, različiti napici i na kraju hrana.
Hrana karakteristična i za te prve kafane bila je "meze". Laki zalogaji koji dobro idu uz piće kasnije su nametnuli i spremanje kompletnih obroka, a što su ljudi više vremena provodili u kafanama to su se javljale i druge potrebe, kao što je muzika.
Tako je kafana doživela svoj pravi procvat negde početkom 19. veka, u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića koji je prvi ovu oblast potpuno i uredio. U tadašnjim zakonima bilo je jasno određeno kakve kafane moraju biti, od kakvog se materijala zidati, gde će se nalaziti i koliko osoblja će u njima služiti.
Razvoj kafanskog života polako je počeo da diktira i razvoj kulture, pa su se upravo u kafanama dogodile i prve pozorišne predstave i prve filmske projekcije.
Sa druge strane, sa ništa manjim značajem, kafane su uticale i na društveno politički i privredni život. U njima su se odvajkada odvijali važni sastanci bogatih i važnih, osluškivala događanja, sklapali poslovi i donosile velike odluke.
Nema potrebe naglašavati da je često tako i danas. Osim što su kafane porasle, neke se preobukle u luksuzno gospodsko odelo, dok neke i dalje ponosno nose svoje gumene seljačke cipele, manje-više sve drugo je isto.
