Postoji izreka koja kaže da „ne postoji mirno dete i lepa baba“. Da li je to baš tako? Ako ste primetili da je vaš mališan isuviše živahan, da ga ne drži mesto, vrpolji se, stalno nekud juri, kada sa nekim razgovarate stalno vam upada u reč... možda ste se zapitali da li je sve kako treba i o čemu se zapravo radi?

Hiperaktivnost – simptomi

„Nemirni Filip“ je knjiga koja se pojavila davne 1845. godine i objavio ju je nemački lekar Hajnrih Hofman. On je prvi opisao ovakvo ponašanje kod dece, kod koje nam prvo upada u oči njihov nemirluk i želja da su konstantno u pokretu, ipak, glavni simptomi bolesti nisu to.

Najvažnije je što hiperaktivna deca imaju kratak period pažnje. To bi značilo da dete ne može ni na šta da se usredsredi, bilo da je to igra, učenje ili gledanje crtaća na televiziji.

Lekari će ovaj poremećaj nazvati sindromom pomanjkanja pažnje s hiperaktivnošću ili sindrom ADHD ( na engleskom: Attention Deficit / Hyperactivity Disorder).

Važno je istaći da ovakvi mališani nemaju neku povredu mozga, već pate od manjeg funkcionalnog rastrojstva centralnog nervnog sistema

Ko češće pati od ADHD, dečaci ili devojčice?

Kada pomislimo na nestašluk, obično nam prvo padaju na pamet dečaci pa tek onda klinceze. I to je u ovom slučaju takođe tačno, iako nauka nije objasnila zašto, ali hiperaktivnost se javlja mnogo češće kod dečaka i to četiri do devet puta češće.

Poremećaj je najjače izražen između šeste i dvanaeste godine. Problem je u početku medicinski i pedagoški, ali kasnije postaje socijalni. Razlog za to je što hiperaktivna deca ne postižu uspeh u školi, a kod kuće zbog bezobrazluka dobijaju kritike i grdnje, pa se vremenom sve gore ponašaju.

Dijagnoza hiperaktivnosti

Pedijatar i neurolog će udruženim snagama postaviti dijagnozu hiperaktivnosti, jer je to jedan veoma odgovoran posao. Dečiji lekar mora da razgovara sa roditeljima i nastavnicima, da pregleda dete i konsultuje se sa neurologom. Manjak pažnje može da bude i simptom neke druge bolesti, kao što su epilepsija ili šizofrenija.

Lečenje hiperaktivnosti

Ako imate mališana koji pati od poremećaja hiperaktivnosti i nedostatka pažnje, logično je da se dalje postavlja pitanje lečenja. Na Zapadu, sindrom ADHD se uglavnom leči medikamentima, a među lekarima postoji saglasnost da se ovakvom tretmanu pristupa tek onda kada su tegobe tako izražene da ništa drugo ne može pomoći.

Pored lekova, mogu se primenjivati i fiskultura, učenje socijalnih veština, psihoterapija, individualna i porodična psihoterapija.

Fizička aktivnost kao lek za hiperaktivnu decu

Ovakva deca u svom telu imaju mnogo noradrenalina i adrenalina. Kod zdravih osoba, pomenuti hormoni se luče kada je čovek pod stresom. Neželjene “zalihe“ ovih jedinjenja mogu da se potroše fizičkom aktivnošću, pa se hiperaktivnoj deci preporučuje plivanje, skijanje, trčanje, vožnja bicikla, dugotrajno pešačenje.

Pored toga, autogeni trening pomaže hiperaktivnoj deci da se oslobode psihičke napetosti i da povećaju svoju koncentraciju. Tinejdžere bi trebalo usmeravati ka meditaciji kako bi svesno fiksirali pažnju na sadašnji trenutak. Meditacija je jako korisna, jer ona snižava aktivnost simpatičkog nervnog sistema, i prisiljava organizam da proizvodi manje adrenalina, da smanji napetost i da se opusti.

Prognoze za budućnost hiperaktivne dece

Kao i za sve bolesti i poremećaje, uvek je važno javiti se lekaru na vreme. Ukoliko to učinite, možete očekivati da se do 12. godine neće naročito smanjiti prevelika aktivnost, ali zato od 12. do 14-15. godine smanjiće se preterana, nekontrolisana aktivnost, dok će se do kraja srednje škole znatno sniziti impulsivnost, a nedostatak pažnje će poslednji nestati, mada će se u nekoj meri zadržati do kraja života vašeg nemirka.

Hiperaktivnost – dijagnoza – cena:

Cena pregleda specijaliste pedijatra je od 2000 din. do 3200 dinara.

Pregled neurologa je u proseku košta 2500 dinara.

*Cene su prikazane orijentaciono, za sve precizne informacije, predlažemo da kontaktirate firme ispod teksta.

Autor: navidiku.rs

Ako Vam se svideo tekst podržite nas: