Firma Geoprofil doo iz Beograda pruža usluge iz oblasti geologije, hidrogeologije i geomehanike: izvođenje radova, vršenje nadzora, istraživanja i daljih analiza
Pročitaj više
Geodetska agencija “EURO GEO” je ovlašćena od strane Republičkog Geodetskog Zavoda, za pružanje geodetskih usluga na teritoriji cele Srbije. Posedujemo veliko praktično iskustvo u primenjenoj (inženjerskoj) geodeziji, koje koristimo prilikom izgradnje kapitalnih infrastrukturnih objekata.
Pročitaj više
Kopanje bunara nije lak posao. Kod mnogih kuća možemo videti bunar u dvorištu. Zahvaljujući tome, ukućani uvek imaju čistu i hladnu pijaću vodu. Zbog toga se sve češće javlja potreba da se bunar sagradi, odnosno iskopa ili izbuši.
Za početak našeg teksta, hajde da prvo definišemo šta je to bunar. U pitanju je vertikalni hidrogeološki objekat, koji je izveden u zemljištu. Njegova namena je eksploatacija podzemnih voda. Da bismo dobili bunar, potrebno je da iskoristimo metode kao što su kopanje ili bušenje.
Bunare možemo da podelimo na nekoliko načina, i to su: u zavisnosti od načina na koji se grade; od toga kolika im je dubina, pa u tom smislu razlikujemo duboke i plitke bunare; podela bunara uslovljena je i u odnosu na izdane iz kojih se zahvata voda, kao i od načina kako se to radi – to može biti vertikalno ili horizontalno.
U odnosu na način izrade bunara, možemo ih razvrstati u tri grupe i to su:
- Utisni bunari
- Kopani bunari
- Bušeni bunari.
U ovom delu teksta reč je o poslednjoj grupi, a to su bušeni bunari. Tu postoje različiti načini bušenja, kao što su rotaciona metoda, i tu govorimo o rezervnoj cirkulaciji ili direktnoj fluidnoj; spomenimo i udarnu i kombinovanu metodu.
Ako se zapitamo koji bunari su najčešće u upotrebi, onda su to svakako kopani bunari. To su u stvari, najjednostavniji tipovi vodenih objekata i namenjeni su da se iz njih snabdeva mali broj potrošača.
Njihova dubina je obično oko dvadeset metara, ali se dešava da se kopaju i do dubine od pedeset metara. Pri svemu tome, dubina vodonosnog sloja ne bi smela biti manja od šest metara. Ovo se odnosi na dubinu iz koje se izvlači voda.
Pošto su kopani bunari u upotrebi oduvek, nekada su ih iskopavali majstori koje su nazivali bunardžijama. To je bila posebna vrsta majstora, i oni su nad takve bunare stavljali đeram ili santrač.
Ukoliko čitate naš tekst, onda svakako imate u planu da ispred svoje kuće, odnosno u dvorištu, iskopate ili izbušite bunar. U tom smislu ćemo reći da iako su kopani bunari duže u upotrebi, u poslednje vreme raste primena bušenih bunara, i to iz više razloga.
Na primer, kod izrade se mora pratiti sanitarni aspekt, pa je tako bezbednost bušenih bunara veća, što znači da je mogućnost da se voda na bilo koji način zagadi, veoma mala. Dubina bunara koji se buše je između sto pedeset i dvesta metara. Oni se izrađuju uz pomoć mašina ili ručnih metoda.
Zahvaljujući tome se dostižu veoma velike dubine. Spomenućemo i postupak koji se zove zacevljivanje. To bi značilo da su neophodne plastične, inox, čelične ili pocinkovane cevi.
Svakako da na to koliko ćete novca izdvojiti za kopanje ili bušenje bunara, utiče njegova dubina i pristup lokalitetu gde se radi. U tom smislu, cena se obračunava po metru.
Primera radi, bušenje bunara do 40 metara u najboljim uslovima košta od 300 evra pa do 1.500, dok se svaki sledeći metar naplaćuje izmedju 10-20 evra. Svakako da je ovo samo orijentaciona cena, kako bi imali sliku, a u realnosti cene mogu da varairaju i da budu cak i do nekoliko puta veće.
*Cene su prikazane orijentaciono, za sve precizne informacije, predlažemo da kontaktirate firme koje su oglašene ispod našeg teksta.
