Dr Selaković

Specijalistička ordinacija Dr Selaković osnovana je u Beogradu (Srbija) 2010. godine sa ciljem da se uslugama u oblasti mentalnog zdravlja mogu podvrgnuti deca i odrasli na jednom mestu. Nalazimo se u strogom centru grada u ulici Bledska 1.

Naš tim lekara i saradnika iz oblasti neuropsihijatarije, logopedije, psihologije, defektologije usmeren je na dalju edukaciju i usavršavanje u području ne samo terapijskih metoda, već i u naučno istraživačkom području. Poseban akcenat u našim tretmanima stavili smo na jačanje veze između tela i uma, odnosno veze između mentalnih, emocionalnih i fizioloških procesa i to pomoću biomedicinskog pristupa.

U cilju poboljšanja kvaliteta naše usluge, razvili smo saradnju sa svetskim stručnjacima na tom području.

Naša misija je da deci sa teškoćama u razvoju obezbedimo ranu dijagnostiku i uputimo na odgovarajući intenzivan rani tretman koji je individualizovan i prilagođen potrebama svakog deteta, u okruženju koje je stimulativno i u atmosferi poverenja i sigurnosti. Cilj nam je da pomognemo detetu da pronađe sopstveni izraz u svetu, da živi svoj potencijal i raste zadovoljno otkrivajući bogatstvo sveta i brojnih mogućnosti među kojima će biti sposobno da pravi izbore.

Autizam

Autizam je neurorazvojni poremećaj čija se klinička slika formira u toku prve tri godine života i karakteriše je:

• Izostanak verbalne i neverbalne komunikacije - ne koriste gest, nemaju razvijen govor ili je govor razvijen ali se ne koristi u cilju komunikacije, ili pak imaju razvijen neki svoj govor koji je ne razumljiv široj okolini).
• Oštećenje socijalnih interakcija - dete se osamljuje, često je bez osmeha, mimike, nezainteresovano i indiferentno prema drugim ljudma. Praktično postoji nedostatak potrebe za drugim i ljude tretira kao stvari. Ne prati i ne imitira roditelje. Ne traži adekvatno utehu kada je bolesno ili povređeno, ne primećje tuđu bol niti se raduje. Socijalna igra kod ove dece je izmenjena i ne postoji. Većina dece u vreme igre se zanima vrćenjem predmeta, premeštanjem, kuckanjem jednog predmeta o drugi, lupkanjem njima po licu, njihanjem i oblizivanjem istih. Neka deca se uopšte ne igraju nego trčkaraju, puno hodaju i teško ih je usmeriti na bilo kakve igračke.
• Restriktivni, repetitivni i stereotipni oblici ponašanja, interesovanja ili aktivnosti - preokupacija istim predmetom, stereotipni oblici ponašanja ( lepršanje rukicama, roking, zagledanje šake... ), izuzetno ograničen i limitiran repertoar interesovanja koji se teško može proširiti.

Rani znakovi razvojnih poremećaja

Epidemiološki podaci ukazuju na prisutnu tendencija porasta broja dece sa razvojnom patologijom, a posebno dece sa poremećajem iz autističnog spektra . Prema podacima Centra za kontrolu bolesti u SAD iz 2012 . incidenca autizma je 1:88.

Rano prepoznavanje simptoma ozbiljnih razvojnih poremećaja već od 15 meseci
( ADHD, ADD, govornih poremećaja, pervazivnih razvojnih poremećaja ) je od ključnog značaja jer omogućava pravovremeno započinjane rehabilitacije koja vodi do maksimalnog razvijanja potencijala deteta.

Ako primetite da Vam se dete od 15 meseci i više:

• ne odaziva na ime
• ne razume jednostavne naloge (daj loptu, pokaži kucu, gde ti je nos…)
• ne koristi kažiprst za pokazivanje onoga što želi, ali ni da bi vama skrenulo pažnju
• nema ni jednu reč sa značenjem
• ne pokazuje interesovanje za zajedničku igru
• ne ostvaruje kontakt pogledom
• pravo je vreme da potražite pomoć stručnjaka.

Biologija autizma

Čitava lepeza ranih razvojnih poremećaja kod dece, koji uključuju poremećaj u razvoju govora, poremećaj pažnje i ponašanja, u svojoj osnovi imaju narušene fiziološke parametre. Njihovim ranim otkrivanjem i tretiranjem vrši se kako prevencija kasnijeg razvoja nekih težih oblika poremećaja, kao što je pervazivni razvojni poremećaj, tako i rehabilitacija trenutnog stanja čime se detetu omogućava da maksimalno razvije svoje kapacitete koji su mu biološki dati.

Razvojni poremećaji su multifaktorijalno determinisani, i na genetski predisponiranu osnovu utiče čitav niz i endogenih i egzogenih faktora- virusi, bakterije, gljivice, deficitarna ishrana odnosno suboptimalni unos pojedinih nutritivnih elemenata, , fizikohemijska dejstava.

U ordinaciji Dr Selakovići u sklopu diferencijalno-dijagnostičkog postupka, primenjuju se određene analize ( test intolerancije na namirnice - IgG test, peptiduria test, test organiskih kiselina... ) tzv.biomedicinske pretrage, kojima se detektuju odstupanja u pomenutim fiziološkim parametrima. Posebna pažnja, u poslednje vreme pridaje se ishrani, količini i vrsti namirnica koje se unose. Na našem uzorku od 70 pacijenata uzrasta od 15 meseci do 10 godina dijagnostikovane su IgG alergije sa visokim titrom antitela na:

• mleko 80%
• jaja 80%
• kikiriki 70 %
• orah 70%

Biomedicinski tretman autizma

Na osnovu rezultata dobijenih biomedicinskim pretragama, sprovodi se odgovarajacu tretman kojim se organizam deteta dovodi u fiziološki optimum čime se pruža mogućnost primene drugih vrsta tretmana (logopedski, defektološki, psihološki...) a u cilju nadogradnje i poboljšanja komunikacije, kognitivnih funkcija i socio-emocionalnih sposobnosti. Naše praćenje ukazuje da efekti tretmana odnosno primene biološkog seta pretraga i higijensko-dijetetskog režima utiču na pozitivne pomake na planu ceolukpnog razvoja deteta, posebno funkcije govora i jezika, sposobnosti uspostavljanja socijalnog kontakta i emocionalne uravnoteženosti. Neophodno je uključivanje logopeda, psihijatra razvojnog doba, psihologa i drugih stručnjaka u rad sa decom sa poremećajima verbalne komunikacije. To podrazumeva timski rad bez apsolutnog favorizovanja bilo koje struke. Samo usklađivanje bioloških, senzornih, mentalnih, govorno-jezičkih, socijalnih i emocionalnih funkcija unutar deteta, kao i uspostavljanje ravnoteže između deteta koje ima problem i njegove primarne porodice može dovesti do željenih rezutata.

DAN! Protokol autizam

Biomedicinske pretrage se sprovode prema DAN! protokolu Instituta za proučavanje autizma u San Dijegu. Ovaj protokol predstavlja vodič kroz lavirint biohemijskih i imunoloških reakcija koje je potrebno uraditi radi identifikovanja problema u fiziološkom funkcionisanju svakog deteta.

Kašnjenje govora kod dece

Kada su sposobnosti deteta da razume ili produkuje govor znatno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast, radi se o kašnjenju govora koje može da bude različitog stepena. Svaki nivo pomenutog govorno-jezičkog razvoja je vezan za određeni kritični period kada se data govorna aktivnost konstituiše.

Kako prepoznati odstupanja od urednog tj. tipičnog razvoja govora? Pre svega potrebno je poznavati neke karakteristike uobičajenog razvoja govora kod većine dece:

Od rođenja do 4 meseca

• Proizvodi glasove i zvukove zadovoljstva (guče).
• Plače različito za zadovoljavanje različitih potreba.
• Gukanje kao raspevavanje vokala
• Produkuje dva sloga “ba”, “ga”
• Smeši se kada vas vidi.
• Boji se jakih zvukova.
• Utiša se ili se smeje kada mu se govori.
• Izgleda da prepoznaje majčin glas i smiri se ako plače.
• Povećava ili smanjuje sisanje kao odgovor na zvukove.

Treba se zabrinuti ako:

• majka ne komunicira sa detetom
• postoje teškoće u hranjenju zbog oralno-motornih problema

4-6 meseci

• Brbljivi zvukovi koji sve više podsećaju na govor sa više različitih zvukova, uključujući p, b i m (pa-pa, ba-ba, ma-ma…)
• Vokalizuje uzbuđenje i nezadovoljstvo.
• Na podsticaj brblja
• Ponekad vokalizacijom daje do znanja da prepoznaje majku
• Proizvodi grgljajuće zvukove kada se ostavi samo ili sa kada se igra roditeljem.
• Odgovara na promene u tonu vašeg glasa.
• Primećuje igračke koje proizvode zvukove.
• Obraća pažnju kada čuje muziku.

Treba se zabrinuti ako:

• Dete veći deo vremena ćuti
• Ne razvija kontakt očima
• Slabo ili nikako reaguje na buku

6-8 meseci

• Povezuje dva ista sloga (ba-ba, pa, pa)
• Može da spaja dva različita sloga
• Koristi se govorom ili zvukovima koji nisu plač kako bi dobilo i zadržalo pažnju.
• Imitira različite govorne zvukove.
• Izgovara 1 ili 2 reči (pa-pa, tata, mama) iako ne moraju biti jasni.
• Uočava različite zvukove I počinje da razume njihovo značenje

Treba se zabrinuti ako:

• se ne upušta u vokalnu igru sa odraslima
• nije počelo ili je prestalo da brblja
• nema dosledne reakcije na buku
• ne pokušava da komunicira vokalizacijom ili pokazivanjem
• ne reaguje na pojedine reči i zapovesti
• ne služi se nizom različitih glasova u raznim intonacijama

8-12 meseca

• Ima više reči sa udvajanjem istih slogova (baba, tata, papa)
• Izgovara određeni broj glasova i kombinacije glasova
• Pojava prve osmišljene reči (mama, tata)
• Povezuje formiranu reč sa predmetom, osobom
• Uživa u igrama skrivanja lica iza dlanova.
• Okreće se i gleda u smeru odakle dolaze zvukovi.
• Sluša kada mu se govori.
• Pažljivo sluša i imitira neke zvuke
• Razume značenje nekih reči iako ih ne izgovara
• Razume (“daj”, ” evo”, ”no-no”, ” pa-pa”)

12-18 meseci

• Svakog meseca izgovara sve više reči.
• Razume “Dođi”, “Donesi”, ”Idemo”
• Prepoznaje imenovane predmete
• Pojedine delove tela označava u slogovima (ga-glava, nona-noga)
• Slaže po 2 reči zajedno (“daj to”, “mama ajde”).

Treba se zabrinuti ako:

• ne razume verbalne naloge (npr. “daj medu“)
• nije zainteresovano za govor
• ne pokušava da imitira govor odraslih
• samo „mumlja“ i pokazuje predmete, bez korišćenja reči
• ne postoji funkcionalna igra ( vozi autiće, igra se sa loptom ...)

18 meseca do 2 godine

• Pokazuje na nekoliko delova tela kada se pita.
• Sluša jednostavne naloge i razume jednostavna pitanja (“Šutni loptu”, “Poljubi bebu”, “Gde je cipela?”).
• Pravi rečenice od tri reči
• Izgovara jednostavne fraze I rečenice
• Upotrebljava imenice, zamenice, glagole
• Može da kaže kako se zove
• Priča dok se igra
• Sluša kratke priče, pesmice i stihove.
• Pokazuje slike u knjizi kada se imenuju.

2 – 3 godine

• Sebe zove imenom (ne kaže “ja”)
• Pokazuje prstima koliko ima godina
• Može da broji do tri
• Može da kaže čemu služi neki predmet
• Zna da recituje pesmicu
• Sluša dve nardebe za redom („Uzmi knjigu i stavi je na sto“)
• Ima reč za skoro sve oko sebe.
• Koristi 2 – 3 „rečenice“ kako bi nešto pitalo i razgovaralo o stvarima.
• Govor deteta je razumljiv veći deo vremena onima koji ga poznaju.
• Često traži ili usmerava pažnju na predmete tako što ih imenuje

Treba se zabrinuti ako:

• ne izvodi dvočlane naredbe
• ne povezuje dve reči
• govor je nerazumljiv bliskim osobama
• ne razvija se simbolička igra