Da li je potreban odlazak kod dečijeg psihijatra i kako da se postavite u vreme pandemije Covid – 19?

Škole su zatvorene poslednjih nekoliko meseci od kako se pandemija koronavirusa počela širiti širom zemlje. Priče o efektima virusa i stopi smrti obiluju vestima i na društvenim mrežama. Obično ne bismo očekivali da će deca biti previše pogođena emisijama o novoj bolesti, osim ako se neko od njih ne razboli. U ovom slučaju, međutim, njihovi životi su izmenjeni zatvaranjem škola, roditeljima koji rade od kuće (ili gube posao), zahtevom da drže distancu i nose maske i nemogućnošću da se druže sa prijateljima ili odlaze na  omiljena mesta.

Deca će takođe verovatno upasti u svoje strahove i zabrinutosti roditelja. S druge strane, mogu se brinuti da će se njihovi prijatelji ili porodica zaraziti. Možemo proceniti kako to utiče na našu decu čitajući studije koje su rađene na deci u Kini, gde je epidemija počela.

U članku o psihologiji danas, dr. Jamie D. Aten, osnivač i izvršni direktor Instituta za humanitarne katastrofe na Vheaton College-u, navodi da je, „zbog nesigurnosti u vezi s izbijanjem i tekućim naučnim istraživanjima, procenjeno da je 220 miliona malih kineza  izloženo riziku da se suoče sa problemima mentalnog zdravlja zbog potencijalnog dužeg zatvaranja škole i zatvora u kući.“

Ako je to tačno za decu u Kini, zašto bi ovde bilo drugačije za decu u Srbiji?

Zašto su deci potrebna mentalna i emocionalna podrška tokom COVIDA-19?

Stres i strepnja oko pandemije korona virusa na ogroman način su promenili dečiji život iz dana u dan. Znamo da prirodne katastrofe poput ove mogu dugoročno uticati na decu, kao što to mogu i odrasli.

Za stariju decu dodatna razočarenja koja su usledila uz naredbe - poput otkazivanja mature i nemogućnosti odlaska na sport, bez školskih igara ili aktivnosti i izolovanost od prijatelja - sigurno će imati i emocionalne posledice.

Dečiji psihijatri se slažu da deca koja su prošla kroz neka traumatična iskustva neće imati tako veliku reakciju kao deca koja se prvi put susreću sa kriznim momentima.

Kako da pomognete svom detetu i da li je vreme za odlazak kod dečijeg psihijatra?

Važno je da roditelji i odrasli članovi porodice pomognu deci da shvate pandemiju, posebno na tačan način koji umanjuje njihove strahove.

Neka vaše dete zna da ste dostupni za razgovor ako ima pitanja.

Kada razgovarate sa svojom decom, učinite to mirnim glasom. Pokušajte da budete ubedljivi!

Razmislite o smanjenju ili ograničavanju vesti, kako vaše dete ne bi bilo preplavljeno vestima o pandemiji.

Imajte na umu da ova pandemija može uticati na bilo koga, zato pokušajte ne osuđivati ili ismevati nekoga koga znate ko se možda zarazio virusom.

Podsetite decu da se glasine šire na društvenim mrežama i da su mnoge priče netačne.

Naučite svoju decu kako da budu sigurni tokom pandemije (i posle nje):

Oni treba da operu ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi (naterajte ih da pevaju rođendansku pesmu dva puta kao jednostavan način da odbrojavaju vreme). Oni to posebno moraju da urade posle kijanja, ili korišćenja kupatila i pre jela ili rukovanja hranom. Dezinfekcija ruku je odlična opcija ako sapun i voda nisu dostupni (nadgledajte malu decu ako koriste sredstva za dezinfekciju ruku).

Ako vaše dete treba da kine ili kašlje, ono bi trebalo da to uradi uz pomoć maramice (a zatim maramicu baci u smeće).

Držite se podalje od onih koji su bolesni ili kašlju.

Neka stvari koje dodiruju budu čiste. Često obrišite predmete poput vrata, prekidača za svetlo, daljinskog upravljača, televizora, njihovog telefona ili tableta dezinfekcijskim sredstvom da ne bi došlo do širenja mikroba.

Važno je da roditelji preduzmu korake za rešavanje i smanjenje bilo koje anksioznosti COVID-19 koju njihova deca mogu imati, tako da mogu izbeći bilo kakve dugoročne posledice.

Ukoliko smatate da je vaše dete previše uplašeno i uznemireno, odvedite ga kod dečijeg psihijatra, kako bi razgovor sa stručnjakom dao pozitivne rezultate i smirio vaše dete.