Cerebralna paraliza se drugačije naziva dečija cerebralna oduzetost. Radi se o oboljenju ili oštećenju delova mozga. Zapravo, to je jedan skup mentalnih, čulnih i fizičkih oštećenja koja su nastala kao posledica povreda mozga koje se obično dogodilo u detinjstvu.
Kada dete boluje od cerebralne paralize, ono tada ima poremećen položaj i pokrete tela, nepravilnu koordinaciju i osećaj za ravnotežu, kao i poremećen tonus mišića. Nažalost, ove simptome prate i nepravilnosti u gutanju, lučenju pljuvačke, kao i smetnje pri govoru, problemi sa vidom i sluhom.
Simptomi su takođe i epileptični napadi, kao i umanjene intelektualne sposobnosti.
U početku, nema jasnih znakova ovog oboljenja. Međutim, polako se primećuju znaci kao što su da dete ne podiže glavu, ne okreće se, ne može da sedi dovoljno dugo kao što to druga deca mogu, ne pokazuje da je zainteresovano za igračke, kao ni za okolinu, ali zato ima određene nevoljne ili pokrete koji nisu usklađeni.
Postoji više varijanti cerebralne paralize. To mogu da budu spastična hemipareza, i u ovoj slučaju je zahvaćena jedna polovina tela, i više jedna ruka nego noga. U drugačijem obliku, kod spastične kvadripareze, dolazi do zahvaćenosti sva četiri ekstremiteta, dakle i ruku i nogu, i to na taj način da su lice i ruke delimično oštećeni.
Problemi sa ravnotežom nastaju kada su oštećeni delovi malog mozga.
Kao i kod svih oboljenja, dijagnozu je potrebno postaviti što pre, kako bi i terapija imala većeg uspeha. Rade se fizikalna, kineziterapija, koja za cilj ima da poboljša pokrete i tonus mišića. Koliko će ovaj tretman biti učinkovit, zavisi pre svega od promena do kojih je došlo kao i od toga koji je stepen oštećenosti mozga.
Cerebralna paraliza se mora lečiti uporno i dugo. Lečenju se pristupa individualno, pošto su kod svakog deteta drugačiji simptomi. Ono što je bitno, to je da se uoče potencijali koje dete ima i da se radi na njihovom razvijanju, dok sa druge strane, smetnje treba ublažavati.
Kao cilj terapije se postavlja to da dete može samostalno ili uz malu pomoć da zadovoljava osnovne potrebe, ali i da obavlja neke aktivnosti. Unapređuje se govor, motivacija i koncentracija, jača se motorika. Dete najpre ovladava sedenjem, kretanjem i stajanjem, a to čini uz pomoć pomagala ili samostalno.
Tretmani bi trebalo da budu redovni, kako bi se razvile sve funkcije – govorne, mentalne, motorne i psihomotorne. Takođe, i roditelji se obučavaju da te iste vežbe primenjuju i kod kuće. Postoje i druge vrste terapija, kao što su elektroterapijske procedure, termoterapija, hidroterapija, kao i sport. Sport je posebno zanimljiv, zato što nema samo uticaj na zdravlje, već se deca i socijalizuju.
*Za sve bliže informacije, predlažemo da kontaktirate lekarske ordinacije koje su oglašene na stranici koju čitate.
