27. jula 1586. godine Kolumbijac Tomas Heriot doneo je prve krompire u Englesku. Krajem 16. veka, krompir je prenet i u Španiju.
U početku je gajen kao ukrasna biljka, ali zbog porasta gladi, stanovništva i ratova širom Evrope ušao je i u ishranu. Pre svega ovoga krompir se koristio kao hrana za stoku, a u Francuskoj je bilo zabranjeno da se uzgaja, jer se smatralo da izaziva lepru. Zasluga je francuskog agronoma, Antoana Augustina Panmentjea, što se upotreba krompira proširila evropom. On je pustio glasine da je krompir hrana rezervisana samo za bogataše i naredio je vojnicima da se prave da čuvaju vrtove zasejane krompirom. Siromašno stanovništvo je u godinama velike gladi kralo i jelo krompir.
Prvi pečeni krompir služen je u Beloj kući za vreme mandata Tomasa Džefersona. U ljudskoj ishrani se koristi kao kuvan ili pečen, dok je sirov blago otrovan. Skrob – glavni sastojak krompira, može se hidrolizom razložiti na glukozu, koja se alkoholnim vrenjem može pretvoriti u alkohol kao što su votka i akvavit, rakija popularna u Skandinaviji.
Krompir je u Srbiju doneo Dositej Obradović na početku Prvog srpskog ustanka…
