30. decembra 1916. godine u Rusiji, u Petrogradu ubijen je i bačen u reku Nevu, samozvani sveštenik Gligorij Jefimovič Raspućin, koji je bio izuzetno uticajna ličnost na dvoru Romanovih.
Raspućin se rodio 1869. godine i živeo je u zapadnom Sibiru do svoje 34. godine. Imao je ženu i troje dece i ni po čemu se nije razlikovao od svojih suseda. Po nagovoru Dimitrija Pečerkina „tražitelja svetosti“, Raspućin napušta porodicu i odlazi u beli svet na bogosluženje.
Rusija je u tom periodu ekonomski propadala, a vladajuća porodica Romanov, nije u sebi imala mnogo ruske krvi. U narodu je naročito bila omražena carica Aleksandra, koju je narod krivio za „pokvarene gene“. Dugo željeni carević aleksej, imao je bolest hemofiliju, koja se prenosi sa majke, a napada samo muškarce.
U tom trenutku pojavljuje se Raspućin, koji je porodicu Romanov ubedio da leči verom. Pošto je uspešno izlečio carevića, on postaje njihov lični savetnik, što dodatno pojačava mržnju ruskog naroda.
Njegova smrt otišla je u legendu. Priča se da ga nije ubila ni količina cijanida koja je bila dovoljna da ubije slona, d je preživeo tri hica iz pištolja, i da ga je tek bacanje pod led reke Neve ubilo…
