18. marta 1871. godine radnici u Parizu počeli su prvu proletersku revoluciju, poznatu kao „Pariska komuna“ (La Commune de Paris), povodom francusko-pruskog rata.
U januaru 1871. godine Pariz su osvojili Prusi, a nova vlada sačinjena uglavnom od monarhista, nije uspela da zbaci narodnu gardu i uhapsi republikance pa se seli u Versaj. Ali, 18. marta 1871. godine narod izlazi na ulice i preuzima kontrolu nad Parizom. Oni su osnovali komunu, u kojoj su ljudi sami, kontrolisali sudbinu grada i pokušali da uspostave slobodu i jednakost za sve.
Pariz je tog jutra odzvanjao od uzvika „Živela Komuna!“. Tjerov general Lekont je naredio da se puca na nenaoružanu gomilu na Pigalu. Vojnici su odbili naređenje. Kada je general pokušao da ih natera, oni su ga ubili.
Centralni komitet Nacionalne garde u svom manifestu od 18. marta poručuje: „Proleteri Pariza usled poraza i izdaje vladajućih klasa shvatili su da je kucnuo čas kada oni moraju spasavati situaciju, uzimajući u svoje ruke vođenje javnih poslova… Oni su shvatili da je njihova najviša dužnost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje sudbine”.
Komuna je izabrana 26. a proglašena 28. marta. Bila je sastavljena od gradskih odbornika izabranih na osnovu opšteg prava glasa. Komuna je bila zakonodavno, i u isto vreme, radno i izvršno telo.
Članovi Komune su se delili na blankiste i pristalice Prudonove socijalističke škole…
