Objavi ovaj članak na
30.04.2010 12:01 AM
Erotske video igre slabo su zastupljene u današnje vreme. Amerikancima se definitivno ne isplati da ih prave, jer bi zbog rejting sistema naslov zaobišao najveću potrošačku publiku, a to su, naravno, maloletnici. Japanci i Nemci su se tu i tamo pokazali u tom žanru, ali činjenica je da igračka industrija gladuje za nekom maštovitom igrom koja bi imala malo slobodniji sadržaj. (Ah, ovo samo dokazuje koliko si neupućen u Hentaijutsu, moj Vaderu – prim.lek.)
Malo iskusniji igrači sigurno se sećaju PC igara Cobra Mission, Knights of Xentar i naravno Wet: Sexy Empire.
Igre kao što su Cobra Mission i Knights of Xentar jednostavno više ne postoje na današnjem tržištu. Knights of Xentar, na primer, može se opisati kao RPG avantura sa sporadičnim erotskim elementima.
Ako se dobro sećam, bilo je pravo zadovoljstvo prelaziti igru (akcentujem reč “zadovoljstvo” 
). S druge strane, Wet: Sexy Empire je bila neka vrsta menadžerske avanture u kojoj vam je cilj da razvijete vaš filmski studio i stvorite ogromnu porno industriju. U početku možete da pravite samo najjeftinije porno produkcije i da se bavite maloprodajom “igračkica za odrasle”. Kasnije možete stvoriti pravu seksi imperiju. Radnja igre pratila je život seksipilne heroine, Lule – plavuše sa fenomenalnim telom, prelepim očima i prilično…hm, ovaj, impresivnim poprsjem. Lula je onomad osvojila publiku, doduše, uglavnom mušku.
Prošlo je dosta vremena i sada je pred nama nezvanični nastavak naslova Wet: Sexy Empire.
Prvo što se može uočiti čim krenete da koračate ulicom jeste Lulino prelepo telo. Dizajneri i animatori su pažljivo radili model Lule. Njeni graciozni pokreti su u stanju da izazivaju lančane sudare (preporučujemo hladan tuš na svakih pet minuta!). Međutim, pored impresivne animacije Lulinih pokreta, očigledno je da igra pati od velikog broja tehničkih nedostataka, kao i propusta u dizajnu, grafici, pa čak i zvuku. Dakle, da odmah na početku raščistimo. Lula 3D je grafički poprilično staromodna igra sa vrlo malo detalja u pozadini, siromašnim i nedorađenim teksturama, i, u većini slučajeva, vrlo nevešto nabacanim poligonima.
Osim Lule skoro svi ostali modeli likova vape za dodatnim poligonima i verodostojnijom animacijom. Pored silnih najava svih ovih godina, malo nas je razočaralo što igra toliko zaostaje za standardima. Autori igre su očigledno najviše rada posvetili tzv. “Bouncing Boobs” tehnologiji, koja omogućava prirodnu i fluidnu animaciju ženskih grudi.
To je zaista lepo gledati, ali se vrlo rano u igri primećuje da je čak i taj efekat najbolje odrađen na glavnom liku igre (Luli), dok kod ostalih likova izgleda smešno. Inače, efekat se postiže pomoću motion-capture tehnike… Verujem da su animatori imali “pune ruke posla” kada su pravili igru.
Lula 3D je u osnovi avantura sa povremenim i umerenim dozama akcije (prave akcije, ne “švedske akcije”).
Priču ćemo u ovom slučaju izostaviti… verujte, nije vredna pomena. Već nakon prvog sata igranja primećuje se da rešavanje zagonetki i problema ne predstavlja neki veliki izazov. Često ćete morati da razgovarate sa likovima više puta da biste napredovali, ali budite sigurni da ni tu nećete naići na zadovoljavajući izazov. Bilo bi lepo da je razvojni tim posvetio malo više pažnje dijalozima koji su u ovom žanru najbitniji deo igre.
Kada Lula razgovara sa likovima, obično ima samo 2-3 ponuđena odgovora (ponekad i više, ali vrlo retko). Dešava se da neke predmete u okolini ne primetite odmah i to nepotrebno razvlači tok igre.
Što se tiče mozganja, ne morate mnogo brinuti o tome. Igra nudi transparentno rešenje za svaki problem. Kada Lula uleti u neprilike, igračima neće biti teško da joj pomognu.
Bagova u igri ima dosta, od nedovršenih dijaloga i propusta u 3D endžinu do blokiranja same igre. Tokom igranja mi se desilo da se Lula zaglavi kada ulazi ili izlazi iz određenih prostorija. Postoje još neki neobjašnjivi bagovi. Jednom sam pokušao da razgovaram sa jednim likom i igra se zakucala za vreme dijaloga – od tog trenutka, uleteo sam u loop i morao sam da slušam neku babu koja izgovara rečenicu bezbroj puta. Sve što igrač u takvim momentima može da uradi jeste da pritisne Ctrl+Alt+Del. Svi navedeni problemi i komplikacije obeshrabruju igrača i oduzimaju draž igri. U slučaju da vam se ne smuče ovi nedostaci, i ukoliko ste toliko željni da igrate dalje, onda vas moram upozoriti na dodatne muke.
S vremena na vreme, Lula će morati da se suprotstavi svojim neprijateljima da bi nastavila svoju avanturu dalje. Kada se to desi, igra se prebacuje u neku vrstu FPS moda, u stilu Opetarion Wolf-a.
U takvim situacijama jednostavno treba da pazite na nišan i malo stanete u zaklon da vas protivnik ne bi ranio (dakle, nema hodanja i trčanja). Zbog toga, AI je nešto što nema smisla ni komentarisati, jer su protivnici statični. Verovali ili ne, Lula zna i da se taba kada dođe pravi trenutak. Ove sekvence su dobra promena, ali je kontrola lika neintuitivna i vrlo frustrirajuća.
Lula 3D je, da budemo iskreni, igra za uspaljene tinejdžere koji ne mogu da obuzdaju svoje hormone (u redakciji nema nikog ispod 26 godina, ali ima uspaljenih koliko volite, a čak je i njima igra dosadna). Golotinje i erotike ima, ali ako vam je stalo do “onih stvari”, siguran sam da možete naći nešto kvalitetnije od ove igre. Mora se, doduše, priznati da Lula kao glavni lik ima neki svoj šmek i tu i tamo ume da vam privuče pažnju, i da vas povremeno nasmeje. To, nažalost, ne može da nadomesti ispraznu priču, dosadne dijaloge, nedostatak kvalitetnijeg humora i, u krajnjem slučaju, mnogo bolju grafiku. Uz to bih naglasio da igru možete završiti za manje od 15 sati, što je dodatno razočaranje.
Programeri i dizajneri iz Redfire-a imali su mnogo vremena da rade ovaj naslov natenane. Rezultati rada, nažalost, pokazuju da je igra rađena, u krajnju ruku amaterski. Jasno je da je Lula 3D isključivo za one ljude koje jednostavno ne mogu da smisle neki bolji način da zadovolje svoje seksualne potrebe.
Ali, čak, i ako spadate u tu grupu ljudi, siguran sam da možete naći neko bolje i “sočnije” rešenje od ovog – recimo, 7 Sins, Sex Villa, a, možda, i osobu suprotnog pola. Iskreno vam savetujem da zaobiđete ovaj naslov i ne gubite dragoceno vreme. Zaista ima mnogo lepših stvari u životu (boćanje u nudističkoj koloniji, na primer).
Na kraju bih želeo da napomenem da sam igri dao 30% (a ne i manje) samo zato što je redak primerak jednog zaboravljenog žanra. Jedino nam preostaje da se nadamo da će neki izdavač naći za shodno da okupi malo ozbiljniji programerski tim, i napravi mnogo maštovitiju erotsku igru od ove. Dok se to ne desi, možete probati neke od starijih igara o kojima sam pisao na početku teksta ili radije odigrajte neki od naslova iz Leisure Suit Larry serijala, ako to niste već uradili do sada.
Izvor : www.gameplay.rs
