28. oktobra 1886. Francuska je poklonila Sjedinjenim Američkim Državama Kip slobode (Statue of Liberty) u čast 100 godina nezavisnosti.
Spomenik se nalazi u Njujorku i jedan je od glavnih atrakcija i znak prepoznavanja ovog grada. Kip slobode je delo francuskog vajara Frederika Ogista Bartoldija. Bartoldi razrađuje ideju o kipu svetioniku kojeg bi postavio na ulazu u kanal koji spaja dva mora i razdvaja dva kontinenta. Kip svetionik, prema njegovoj viziji, imao bi lik žene koja u podignutoj ruci drži baklju, i bio bi kolosalnih razmera.
Za izradu ruke sa bakljom Bartoldiju je pozirala supruga Žan-Emili. Za crte lica Kipa slobode inspiracija mu je bila majka, Šarlota Bartoldi-Bejser. Maja 1885.godine završeni Kip slobode je rastavljen, upakovan u 214 sanduka i ukrcan na brod «Izer» koji ga je preneo u SAD. Kip slobode, težak dve hiljade tona i sa postoljem visok 93 metra, postavljen je 28.oktobra 1886.godine. Postolje kipa sagradio je američki arhitekta Ričard Hant. Čeličnu konstrukciju kipa projektovao je inženjer Gistav Ajfel koji je svoju čuvenu kulu podigao nekoliko godina kasnije za svetsku izložbu u Parizu 1889. godine. Za baklju Kipa slobode bio je zadužen Gucom Borglum koji će se proslaviti klesanjem džinovskih lica Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Ruzvelta u stenama brda Rošmor u američkoj državi Dakota. I Ajfel i Borglum sledili su Bartoldija, ugledajući se na tradiciju kolosalne skulpture…
