31. avgusta 12. godine rođen je rimski car Gaj Julije Cezar (Gaius Julius Ceasar), poznatiji kao Kaligula (vojnička čizma). U istoriji će ostati upamćen kao jedan od najgorih likova. Njegova shvatanja doprinela su da ga smatraju ludim. Između ostalog nameravao je da svog konja proglasi konzulom.
Kaligula je trošio ogromna sredstva za priređivanje predstava i podizanje novih građevina. Senat je smatrao da mladi car pokazuje težnju ka zloupotrebi vlasti. Kaligula je za sebe zahtevao počasti koje se iskazuju Bogovima, uveo je posebnu ceremoniju, duboke naklone, ljubljenje nogu, što je bio istočnjački običaj. Da bi popunio praznu državnu blagajnu, oduzeo je imovinu osuđenih, organizovao je prinudne licitacije, a provincijama je nemetnuo ogromne poreze.
Na zapadnim granicama Kaligula je pokušavao da ponovo krene putem osvajanja, ali njegov pohod protiv Germana nije doveo ni do kakvih bitnih rezultata. U Judeji i Aleksandriji carevo nepoštovanje jevrejskih običaja skoro da je izazvalo ustanak.
Kaligulina tiranska vladavina („Neka me mrze, samo neka me se plaše“) kao i dopuštanje robovima da potkazuju svoje gospodare izazvali su nezadovoljstvo kako senata, tako i komandnog osoblja pretorijanaca, a nije nedostajalo ni onih koji su mislili da je car duševno oboleo. Protiv Kaligule sklopljena je zavera i 41. godine ubio ga je pretorijsnaki vojni tribun Kasije Hereja.
