Rusija je velika zemlja. Toliki ljudski potencijal je uvek davao vrhunske talente i stručnjake. Stoga ne čudi, što su ruski programerski timovi na ceni u celom svetu.
Doktor Kasperski, na primer, leči viruse.
Pola nemačke produkcije igara bazira se na ruskim razvojnim timovima. Iz ruske kuhinje izlaze sjajne i inovativne igre kao štu Etherlords I i II, Rage of Mages I i II, Evil Islands, Spellforce, Sea Dogs I i II. Jedna od najuspešnijih ruskih ekipa je Nival Interactive. Pre nekoliko godina igrali smo taktičku igru Silent Storm (S2). Ona se pojavila negde u isto vreme sa X-COM: Aftermath, ali je imala daleko bolji način igranja.
Mogli ste da je igrate i kao poteznu i kao realtime strategiju. Grafika je bila sjajna, zvuk odličan, a izbor autentičnog naoružanja iz Drugog svetskog rata impresivan.
Nedostaci igre bili su mali broj misija, nepotrebno komplikovanje priče uvođenjem SF elemenata i poneki bag. Silent Storm: Sentinels (S3) ispravio je pogreške iz prethodne igre, ali nije doživeo popularnost igre S2. Možda je to bilo i zbog toga što je u vreme pojavljivanja igre S3, Nival Interactive već bio najavio Hammer and Sickle, kao svoj sledeći hit.
Hammer and Sickle se reklamira kao RPG avantura smeštena u svet Silent Storm-a. Radnja se odvija u vreme prvih hladnoratovskih kriza. Nival je obećao mnogo dublju, dužu i detaljniju priču, veći fokus na RPG element igre i bolju, krupniju grafiku. Nažalost, radi se o delimično uspelom projektu. Hammer and Sickle je još jedna taktička simulacija, priča je veoma kratka, nepotrebno razvučena slučajno generisanim misijama. Grafika je neznatno poboljšana u odnosu na tri godine mlađi S2, a sitni bagovi vrebaju na svakom koraku.
Primetićete da je endžin isti, sa poboljšanim svetlosnim efektima. Senke su lepše i realističnije, menjaju se u odnosu na izvor svetlosti, a noćna borba izgleda daleko uverljivije. Mape su sjajno dizajnirane, veoma detaljno i autentično postavljene. Likovi su malo krupniji, ali, zapravo, isti kao u Silent Storm-u. Fizika je dobra, kao što je bila i u S2 i S3, prozori prskaju realistično, zgrada može da se sruši ako razvalite noseće zidove, bombe prave krater u zemlji i sl.
Dakle, vi ste u ulozi ruskog komandosa koji postaje špijun. Komanda ga šalje u pozadinu savezničkog dela Nemačke da otkrije planove o napadu na Rusiju. Sve češće se čuju političari i generali sa Zapada, koji apeluju na Predsednika da iskoristi nuklearno oružje i zaustavi komuniste. Vaš zadatak je da proverite glasine, pronađete zaverenike i sprečite izbijanje Trećeg svetskog rata. Igra dobro prikazuje tenziju koja je vladala u posleratnim godinama, jer je osećaj krizičnosti postignut. Žurićete da što pre izvršite zadatak, iako to neće uvek biti lako. Po receptu iz Silent Storm-a, misije se slažu uvek po drugačijem redosledu, ali je globalna priča uvek na isti način povezana.
Tako se dobija utisak otvorene, nelinearne igre. Nažalost, ovaj koncept je veoma loš za RPG igru, budući da ne ostavlja prostor za produbljivanje priče, niti za bolje prikazivanje likova. Osim povremenih ciničnih komentara, glavni junak ostaje lišen pozadinske priče koja bi dublje otkrila njegov karakter, motive, strahove. Cela priča ove igre, ispričana je kroz dijaloge. Ipak, čini mi se, da je za nedostatke više kriv skandalozno loš prevod sa ruskog, nego zaista loš zaplet. Dijalozi su važni i zbog toga, što se u ovoj igri, za razliku od Silent Storma, kroz dijalog nude opcije koje utiču na tok igre.
Ali, i to nije velika pogodnost, budući da uvek postoji “pogrešan” izbor, tj. izbor koji otežava prohodnost. Kao u Silent Stormu, postoji šest klasa za vašeg komandosa (grenadir, vojnik, inženjer, lekar, snajper i izviđač). Na početku se odlučujete za jednu od ovih klasa, birate statistike, veštine i sl. Na mnogim mestima u igri primetićete da su dijalozi drugačiji u zavisnosti od klasa. Ali to nije pozitivna razlika, već negativna.
Tako, na primer, ako razgovarate kao inženjer, ostaje vam uskraćena opcija koju biste imali da ste izabrali snajperistu ili izviđača. Sličnih primera u igri ima poprilično.
Tokom raspleta priče, susrećete se sa različitim likovima. Neki žele da vam pomognu privremeno, neki da vam se priključe, a neki, pak, imaju uslove pod kojima žele da sarađuju. Ponekad tokom misije dobijate ponudu od suparničke frakcije da izdate svoje. Svi izbori koji su pred vama mogu da vam zagorčaju sledeću misiju ili neznatno olakšaju.
Igra je teška! Sukoba je mnogo, oružje je smrtonosno, vaša grupa boraca je mala, a protivnika je kao mrava. To što se uvek suočavate sa mnoštvom neprijatelja, znači da njihov potez traje veoma dugo, dovoljno da osedite. Mape su manje nego u Silent Storm-u, što znači da je taktički izazov manji.
Potrebno je samo nekako se probiti kroz buljuk neprijatelja, i nastaviti u sledeću misiju.
Protivnici pucaju bez premca, a jedan jedini puščani metak može da vas ubije na mestu ili oslepi (što je kao da ste već mrtvi).
Rafal ili granata mogu da pokose vaše borce. Šunjanje je potrebno, ali ukoliko vas stražari uoče, mrtvi ste na mestu. Posebno je teško šunjati se tokom prvih misija, jer vam je veština još uvek mala.
Sistem veština je isti kao u Silent Strom-u. Dakle, na svakom nivou dobijate po jedan poen koji trošite na jednu od sposobnosti. One se dele u nekoliko grupa, a svaka grupa ima svoje stablo. Svaka profesija (grenadir, snajper) ima svoje specijalne veštine, ali neke su i zajedničke.
Same sposobnosti su tek donekle drugačije, i drugačije organizovane nego u Silent Storm-u. Ipak, stekao sam utisak da su vrednosti bonusa koje veštine donose poboljšane i praktičnije od S2 veština.
Zvuk u igri je čudan. Muzika je dobra, ali od sanjivih melodija razdivlja se u neki hard-rok-metal zvuk, koji ne priliči 1949. godini. Zvuci oružja su autentični, kao što su bili i u Silent Storm-u. Dijalozi su očajno odglumljeni, mada to ima prilično komičan efekat, koji dizajneri očigledno nisu želeli.
U suštini, iako ima zastarelu grafiku i veoma je teška, Hammer and Sickle možete posmatrati, ili kao stratešku ili kao RPG igru. Ukoliko je posmatramo kao RPG (što su programeri i hteli), ovo je odvratna igra, prepuna preteških, gotovo nemogućih, misija, sa osrednjom pričom i traljavo prevedenim dijalozima. Nemojte je igrati. Ako je posmatrate kao taktičku poteznu simulaciju, onda ste dobrodošli. Namučićete se, ali i poželeti da je ponovo odigrate.
Izvor : www.gameplay.rs
