Pojam „deja vu“ (deža vi), što na francuskom znači „već viđeno“, određuje pojavu koja je svima nama poznata.
Sta je to „već viđeno“? To je ono kada u jednom trenutku osetite da ste ono što vam se maločas desilo već jednom, pre toga doživeli, da vam se ono što vam se upravo dešava već bilo desilo i da tačno znate sta će se u narednom trenutku desiti. I onda kažete onu čuvenu: „Čoveče, pa meni se ovo već desilo, ovde sam već bio, ovo smo već pričali!“ Svima se desilo da iskuse taj osećaj i da osobi pored sebe kažu: „E, ovo, baš ovo, već mi se desilo!“, ali malo je onih koji znaju da postoje četiri vrste ovog fenomena- „deža veki“ (već doživljeno), „deža senti“ (već osećano), „deža vizite“ (već posećeno) i „deža entendi“ (već čuto, oslušnuto).
Već doživljeno
Ne baš često, ali sigurno, da osetimo kako smo ono što upravo u datom trenutku govorimo ili radimo, već pričali ili radili, nekada, možda juče, možda pre sto i kusur godina, nebitno. I onda, tačno znamo šta će biti rečeno i učinjeno u sekundi koja sledi. I sve je tu jasno, poznato, doživljeno, i lica, i predmeti, i okolnosti. Mnogi ovakvu senzaciju identifikuju sa „deža vi“, ne nalazeći razlog da zaranjaju u nijanse. Racionalisti, razume se, imaju svoja objašnjenja- nije se to desilo tebi, nego si tako nešto slično video na televiziji, šta ti je, treba da se odmoriš, slabo spavaš poslednjih dana, smanji malo to pivo, i tako dalje.
Već osećano
Kod fenomena „deža senti “ događa se, isto, samo čisto na emocionalnom nivou, bez onoga što nas okružuje. Bilo bi to neko interno, unutrašnje, intimno „već doživljeno“.
Eksperti koji bi sve da utemelje na „zdravom razumu“ napominju da se fenomen „već osećanog“ često pojavljuje kao simptom pacijenata koji boluju od epilepsije. U svakom slučaju, razlika u odnosu na „već doživljeno“ pronalazi se u činjenici da je reč o isključivo mentalnom događanju, i da takva stanja, nasuprot „već doživljenom“, retko ostaju u sećanju. Bar do idućeg „već osećanog“.
Već posećeno
Činjenicu da nam se mnogo ređe dogaa da osetimo kako smo u nekoj prostoriji, stanu, kući ili zdanju već bili, iako realno nismo, nipošto ne treba zanemariti. Racionalisticka škola kaže da je „žrtva već posećenog“ mnogo čitala o tom mestu, pa joj se zato čini da ga je već posetila. Racionalistima se u toj teoriji pridružuju i pobožni ljudi sa obrazloženjem da je možda je za takve doživljaje odgovorna reinkarnacija. Forsirana je i okultna verzija, koja kaže da je u pitanju astralna projekcija, i da ste napustivši svoje telo, lutali tim mestom, a sada ste tu i „stvarno“, pa vam se mešaju registrovane i aktuelne slike.
Već čuto
Simptomi „već čutog“ apsolutno su bliski „već viđenom“ u najširem, ili „već doživljenom“ u užem smislu. Sve je isto, samo se ovo zbiva na nivou sluha. Kod „već čutog“, što je posebno zanimljivo, čovek ima iluziju da neobični tok „od danas do juče i nazad“ može lakše da kontroliše i sa manje napora produžava nego što je slučaj sa „već doživljenim“.
Svo možemo da se složimo oko jedne stvari, a to je da su „deža vi“ stvari nešto stvarno fenomenalno.
