15. avgusta 2002. godine policija u Zimbabveu počela je da hapsi bele farmere koji su se oglušili o vladino naređenje da napuste svoju zemlju kako bi ona bila dodeljena crncima bezemljašima.
Naime, vlasti u Zimbabveu organizovale su fizičke napade na neistomišljenike, a deo crnačkog stanovništva vršio je pritisak na bele farmere da napuste farme. Više stotina mladića lojalnih predsedniku Robertu Gabrijelu Mugabeu izvršilo je upad na 60 farmi i oteralo bele vlasnike. Uzimajući sve više vlasti, Mugabe je terorom pokušao da popravi ekonomsku situaciju u zemlji. Okrenuo se protiv belaca, poručivši im da zemlja nije njihova.
Diktatorova retorika postala je politički otrovna. Familije belih farmera podvrgnute su nepredvidivim noćnim posetama i teroru „veterana rata“, naoružanih sekirama. Učestale su otmice imanja. Broj ubistava belaca bio je u naglom porastu. Kriza se produbila, pitanje bezbednosti farmera internacionalizovano je.
Mugabe je pretrpeo težak poraz kada na nacionalnom referendumu nisu prihvaćeni ustavni amandmani o preraspodeli zemlje i o novim ovlašćenjima izvršne vlasti. Zbog društvene krize izazvane preuzimanjem farmi, opozicija ga naziva poludelim despotom, a kritike mu upućuju i najverniji saveznici iz inostranstva…
