Ne zna se tačna godina rođenja ove surove vladarke Madagaskara, ali neki izvori tvrde da je to bilo negde između 1782. i 1790. godine. Na vlast dolazi nasilnim putem nakon smrti svog muža, Radama I, 1828.
Pokušaj modernizacije primitivnog Madagaskara
Radam I želeo je da modernizuje svoju primitivnu zemlju, pa je smatrao da mu u tome u mnogome mogu pomoći evropske sile, sa kojima se trudio da uspostavi prijateljski odnos. Dozvolio je čak i britanskim misionarima i protestanstskom misionarskom društvu da kroče na tlo njegove zemlje. Za dobrobit Madagaskara i naroda koji na njemu živi, kralj je dopustio misionarima da osnuju školu u kojoj bi se do tada veliki broj nepismenog stanovništva učio pisanju, čitanju, ali i veronauci. Kada je velški misionar Dejvid Džons preveo i odštampao „Novi zavet“, misionari su je davali svakom malagaškom starosedeocu koji ju je želeo. Ali, kralj umire i sve se menja…
Grabljenje prestola
S obzirom na to da Radam I i njegova žene Ranavalona nisu imali dece, velika verovatnoća je bile da će presto preuzeti Radamov nećak Rakotobe, tako da su vlasti pokušale da sakriju od pohlepne supruge smrt kralja. Naravno – bezuspešan pokušaj. Rakotobe i svi oni koji su ga podržavali bili su ubijeni po naređenju sada već vladarke Ranavalone.
Sapun kao moguće sredstvo za pomilovanje
Za sve je bila strah i trepet i mnogi su je poredili sa engleskom Krvavom Meri Tjudor. Mrzela je strance odakle god da su dolazili, ali s obzirom na to da su misionari poznavali veštinu spravaljenja sapuna, kojima je ona bila oduševljena, obećela im je da će odobriti njihov boravak na Madagaskaru u kompenzaciju za podučavanje njenog naroda o toj veštini.
A šta se drugo moglo očekivati, nego da ih protera čim dobije ono što želi? Uostalom, oni su propovedali veru koje se ona gnušala, pa nije postojao ni jedan jedini razlog da ih pomiluje, te ih je sve poslala u izgnanstvo. Propovedanje vere za nju je bio zločin gori od bilo kog ubistva, pa je odlučila da se pogubi svako ko propoveda hrišćanstvo i klanja se Bogu.
Metode mučenja
Bila je sadista kakvog nigde nema. Mučila je svakog ko joj se ne pokorava i ko joj na bilo koji način stane na put. Njenoj surovosti nije bilo kraja: ljudi su bacani sa stena, davano im je da piju otrove, kidali su im glave, palili ih žive, pa čak ih kuvali deo po deo, takođe žive.
Nakon previše godina vladavine za stanovnike Madagaskara, kraljica je 1863. godine umrla usled bolesti, posle čega su na vlast dolazili svakako tolerantniji od nje.
