Baruh Spinoza je holandski filosof jevrejskog porekla, koji se već veoma rano okrenuo nauci kroz Dekarta, Galileo Galileja i Hobsa. No, to ga ne ometa da nastavi baviti se svojim interesovanjem za teologiju. Postiže veliki uspeh svojim pisanim delima, a naročito delom „Teološko-politički pokret“ (1670) i „Etikom“ (1674). Ona predstavlja novu formu filosofskog mišljenja, koja od njega pravi oca racionalizma i panteizma. Za Spinozu, Bog je univerzum. Zbog svojih stavova o Njemu, on u 24. godini biva izopšten iz sinagoge. Bog je causa sui, uzrok samome sebi i nije potrebna apsolutno ni jedna druga stvar da bi bio shvaćen, a opet, njime se sve objašnjava. Shodno tome, Spinoza izlaže svoju teoriju razvijajući koncept supstance, govori o njenim atributima i modusima, ističe njenu važnost. Njegovo mišljenje neće biti priznato sve do posle njegove smrti, a inspirisaće veliki broj budućih filosofa, kao što su Didro, Hegel, Marks, Niče i mnogi drugi. Godine 1677. umire u svojoj 45. usled tuberkuloze.
