08.00
Poleteti odnekud iz Evrope prema Beogradu i proveriti sa kapetanom da li je zaista tačno da je Srbija u Evropi, a ne negde između Iraka i Avganistana. Ako je tačno ovo prvo, smisliti neki izgovor zašto sam se onda zalagao za bombardovanje. Zatim doručkovati nešto ranije, jer će put biti kraći nego što sam mislio.
09.00 (ili nešto kasnije, ako je Srbija udaljenija)
Tokom približavanja Srbiji, proveriti da li je sa obezbeđenjem sve u redu. Da li je mojih 300 ljudi, koji su došli prošle nedelje, nabavilo dodatnih 3.000 ljudi, koliko mi je potrebno da bih se osećao iole bezbedno?
Proveriti da li je tačno da Srbija ipak nije bliska Iranu i Bin Ladenu, pa smanjiti obezbeđenje za prijateljski procenat ako je zemlja prijateljska. Ako vole Uga Čavesa, Kastra, Putina ili Kineze vratiti na staro, možda malo i povećati. Proveriti da li su ulice, krovovi i terase kuda ću prolaziti ispražnjene i uklonjeno sve što je opasno. Videti šta su to „saksija“, „kaca za kupus“, ako je to nešto opasno, ukloniti i to.
10.00
Sleteti u Srbiju. Ako je sletanje prošlo OK, javiti Baraku da ne treba da naručuje novi „Er fors 2“, a ni novog mene.
10.15
Posle potpunog prestanka rada motora izaći iz aviona i pozdraviti odbor za doček. Ako me čekaju sa suzama u očima i ljube me u cipele, na kolenima, sleteli smo greškom u Prištinu. Ako su suzdržano ljubazni, sa mešavinom nade i straha u očima, to je onda Beograd.
Prvi koji me bude pozdravio im je predsednik. On će dopustiti, možda, da me pozdrave i ostali. Obratiti pažnju na čoveka sa sedom bradom i klinca sa naočarima, to su im premijer i ministar spoljnih poslova. Ako ih njihov predsednik ne predstavi, ne obraćati pažnju. Ako predstavi samo ovog sa naočarima, ne pružati ruku.
Ne plašiti se čoveka u uniformi i sa isukanim mačem. To im je deo ceremonije dočeka. Skrenuti pažnju telohraniteljima da ne pucaju na njega.
11.15 (ovde koristiti beleške koje je dala Hilari)
„Početi razgovore, metodom toplo-hladno: šargarepa je topla, štap je hladan. Nuditi ekonomsku pomoć (u dolarima, evro još ne štampamo, mada nije loša ideja). Tražiti Mladića. Nuditi pomoć. Tražiti Hadžića. Nuditi pomoć. Tražiti ulazak u NATO. Nuditi pomoć. Tražiti priznavanje Kosova. Nuditi pomoć. Tražiti distanciranje od Rusije. Nuditi mnogo više pomoći. Tražiti distanciranje od Dodika (to je neki njihov, samo u Bosni). Nuditi, samo nuditi. Tražiti gubljenje interesovanja, zauvek, za sever Kosova. Nuditi novo bombardovanje ili pomoć, zajedno.“ Ako upali, zahvaliti se Hilari na ovoj belešci. Ako ne upali, prepustiti da razgovor vodi naš ambasador ovde, samo mu napomenuti da bude još oštriji nego obično. Ako oštrije može, uopšte.
Zapamtiti savete od CIA: ne pominjati Slobodana Miloševića, sad su i njegovi u vlasti. Ne pominjati Tita, njegova udovica tek treba da dobije prvu penziju. Ne pominjati crkvu, objašnjenje odnosa će trajati satima. Ne ćaskati sa upadljivo ljubaznim ministrima. Dosta im je i ono što smo im do sad dali. Nemamo para. Odbiti ponudu za prisustvovanje početku javnih radova ili obilazak fabrike automobila, sa obrazloženjem da sam umoran i od američke predizborne propagande, a kamoli od tuđe.
Pri kraju razgovora pronaći onog njihovog ministra koji tvrdi da je počeo kraj ekonomske krize. Obići njihovu štampariju novca i videti da li imaju slobodnih kapaciteta za štampanje dodatnih dolara, javiti Hilari, apropo njene ideje. Ako kapaciteta nema, tražiti još para za onog Brajana Štajnhauera.
17.00
Kraj posete. Ući u avion. Ako su sve prihvatili, mahati i slati poljupce sa stepenica. Ako su prihvatili nešto, samo mahati. Ako nisu prihvatili ništa, ne mahati i spustiti roletnu na prozoru kad sednem na mesto.
