Smaranje koje vas prati tokom čitavog radnog vremena iz dana u dan postaje nepodnošljivo. Za to ste krivi prvenstveno vi, a ne priroda vašeg posla. Ili niste znali da odaberete šta volite, ili ne znate da uživate u poslu za koji ste inače smatrali da je idealan. Kako bi smaranje jednom za svagda prestalo, bitno je da nešto učinite povodom toga. Smaranje šefa i ostalih zaposlenih vam se možda čini kao neizbežno, ali verujte da i za to ima leka.
Kako biste izbegli dosadu, bitno je da radite. Niste na poslu da biste zevali u prazno, on vas odhranjuje i vaš život čini manje monotonim. U periodu kada i nemate baš nekog naročitog posla, nemojte sedeti i čavrljati sa koleginicom do vas ako nemate neke naročite potrebe. Još gore je ako ona ima posla, a vi je ometate. Da biste oterali od sebe to nepodnošljivo smaranje, razmišljajte o nekom individualnom projektu koji bi mogao da oduševi vašeg šefa. Ovim ne samo da ste se rešili dosade, već postoji mogućnost da dobijete unapređenje, veću platu, putovanje, produženi odmor ili makar večeru u ekskluzivnom restoranu.
Ako vam još uvek nije sinula neka dobra ideja, do sade se možete rešiti i pomažući drugim kolegama. Gotovo da je uvek tu neko nov, ko nije apsolutno upućen u posao. Neki od njih se možda stide da zatraže pomoć kolega, ali kako ne biste svi kolektivno nastradali zbog njegovog neznanja, što se inače dešava, pomozite mu da reši problem, a posle na miru zajedno popijte kafu.
Dosada u vama obično podstiče i lenjost, te vas iz minuta u minut sve više mrzi da bilo šta uradite, pa čak i da odete do toaleta. Ne dozvolite da vas smaranje obuzme do te mere i hitno nešto preduzmite. Rešite se svih nepotrebnih papirića sa radnog stola, kupite užinu ostalim kolegama, napravite raspored među potrebnim dokumentima. Ove
sitnice učiniće da se bolje osećate i na fizičkom i, što je još bitnije, psihičkom planu.
Ako niste dovoljno motivisani za bilo kakav rad, dobro je da napravite popis stavri koje želite da posedujete, bilo da je to nešto apstraktno, kao što su ugled, poštovanje, ili nešto konkretno, kao na primer auto, šminka i slično. Postoji velika verovatnoća da vas ovakav spisak probudi i nagna da krenete ka cilju radeći. Ništa se ne može postići skrštenih ruku.
Poradite na izgledu prostora u kojem provodite veći deo radnog vremena. Ako je to kancelarija, na svaka dva meseca je osvežite novom slikom, saksijom cveća, a ako vam je na raspolaganju samo radni sto, promenite fotografiju koju čuvate na njemu, pozadinu na računaru, raspored fascikli i slično.
Toliko je stvari koje vam posao mogu učiniti zabavnijim i manje dosadnim. Bitno je samo kako na to gledate i koliko se zaista trudite da promenite ono što vas nervira.