Da li je inteligencija urođena ili je iskustvo i uticaj okoline oblikuju tokom odrastanja?
Čovekova ličnost se krije u vijugama sive materije. Veliki broj naučnika smatra da rešenje misterije ljudske inteligencije počiva više na individualnoj putanji nego na naslednom faktoru. Međutim, ne možemo potpuno isključiti predispozicije. Obrazovanje, znanja i uticaju okoline su društveni i kulturni uticaji kojima smo izloženi tokom čitavog života i koji učestvuju u stvaranju inteligencije pojedinca. Ova dva vektora, beskarjno raznovrsna, vajari su naše inteligencije. Drugim rečima, ne postoje dve identične inteligencije.
Opšta inteligencija de deli na dve velike grupe: na apstraktnu i intuitivnu inteligenciju, koje takođe uključuju različite oblike inteligencije.
Apstraktna inteligencija obuhvata :
Ločičku inteligenciju, koja se zove još i rezonovanje
Verbalnu inteligenciju, koja obuhvata razumevanje jezika i širinu vokabulara
Prostornu inteligenciju, koja je povezana sa oblicima u prostoru
Inteligenciju koja se odnosi na imaginaciju (sposobnost da se misli o novim stvarima, razvijanje jednostavnijih formi u složenije).
Testovi za merenje koeficijenta inteligencije (IQ testovi) obuhvataju pre svega ove oblike inteligencije.
Intuitivna inteligencija obuhvata:
* Društvenu inteligenciju
* Emocionalnu inteligenciju
* Praktičnu inteligenciju
Društvena inteligencija se ispoljava u odnosima sa ljudima. Ona predstavlja sposobnost da se shvate osećanja drugih ljudi i stavovi koje drugi imaju u odnosu na sebe.
Emocionalna inteligencija je vezana za za sposobnost shvatanja i analize sopstvenih osećanja, ali i osećanja drugih ljudi.
Praktična inteligencija je vezana za situacije, ali i za umeće improvizovanja. Iako je u odnosu sa logičkom inteligencijom, veoma se razlikuje od nje.
Čudesni sklop
Da li su svi oblici inteligencije povezani? Da li, ako nam je osnova dobra logička inteligencija, imamo tendenciju da posedujemo i dobru društvenu inteligenciju? U ovoj pretpostavci je reč o opštoj inteligenciji.
Kombinacija svih ovih oblika inteligencije u svakom od nas stvara jednu opštu inteligenciju, koja je manje ili više razvijena.
Možete sa lakoćom rešiti neki logički zadatak, koji je možda i malo apstraktan, ali se ne snalazite u praksi. Na primer : možete da ne naiđete ni na kakve teškoće pri sklapanju nekog mehanizma, ali ako je vaša logička inteligencija slaba, onda će se taj nedostatak odraziti i na druge parametre.
Svaka osoba poseduje sve oblike inteligencije, samo što su neke na višem ili nižem stupnju razvijenosti. Ukratko, inteligencija? Ima nas raznih!
