Od najranijeg detinjstva stvaramo odbrambene mehanizme koji nas štite od opasnosti, ali gradeći njih, gubimo otvorenost. Javljaju se kao odgovor na frustrirajuće, teške i bolne situacije i iskustva. Ključ zdravlja je sposobnost razlikovanja kada nam je obrana potrebna, a kada nije. Potrebna nam je da bismo se zaštitili od onih koji žele da nas povrede, ali treba znati kada možemo da se opustimo i odbacimo odbranu tako da zadržimo svojstvo nevinosti, otvorenosti i sposobnosti održavanja zdravih odnosa.
Rađamo se otvoreni i nezaštićeni. Učimo da izbegavamo bolne i opasne situacije stvarajući u svojim umovima predstavu o svetu i opasnim mestima u tom svetu. Nivo razvoja predrasuda o sebi i svetu uvek je srazmeran razvojnom faktoru pojedinca, a njegova razvojna svest zavisi od bioloških činioca i od iskustva. Deca se ponašaju detinjasto zbog nedostatka iskustva, ali i zato što su im mozgovi još nezreli i nisu potpuno psihički razvijeni. Međutim, nije svako u stanju da uči iz iskustva. Postoje odrasle osobe koje u nekim segmentima funkcionišu na nezreo i detinjast način.
Zbog predrasuda o sebi i svetu razvijamo strategije da bismo izbegli bol. Prirodno je da tokom sazrevanja one primitivnije strategije zamenjuje složenijim, sofisticiranijim strategijama. Međutim, mnogi ostaju zaglavljeni, nesposobni da učine razvojni pomak u određenom području života. Dok se u većini životnih situacija ponašaju zrelo (u poslu), u nekim životnim situacijama se ponašaju iznenađujuće nezrelo i detinjasto (u emotivnim vezama).
Upoznajući obrambene strategije dobro bi bilo da razmislimo o tome kako one utiču na našu sposobnost da imamo zdrave i zrele odnose kao i da odbacimo one nezdrave.
– Poricanje je jedna od najpoznatijih klasičnih obrambenih strategija. Pri poricanju osoba jednostavno odbija da prihvati da je istina nešto što jeste istina (recimo kada alkoholičar poriče da ima problem sa pićem).
– Represiju (potiskivanje) je Frojd smatrao nekom vrstom zadržavanja neugodnih misli pod površinom svesnosti. U novije vreme represija se smatra načinom razrešavanja teskobe izbegavanjem informacija koje bi je mogle izazvati.
– Premeštanje je obrambena strategija pri kojoj osoba uznemirena zbog nečega što nije u stanju da kontroliše (npr. neugodnog šefa) premešta uznemirenost na nešto što može kontrolisati (udara psa, viče na decu).Slično deluje i racionalisanje, kada ljudi nakon događaja smišljaju razloge da bi objasnili svoje ponašanje sa kojim su u konfliktu.
– Sublimacija se događa kada ljudi svesno preusmeravaju energiju sa neprihvatljivih impulsa na one prihvatljive, recimo kada čovek tugu zbog gubitka bliske osobe transformiše u radnu energiju pa na poslu postiže dobre rezultate. Humor razbija negativnost, unosi smeh u ono što izgleda veoma ozbiljno i prisiljava ljude da vide svetliju stranu svoje nevolje.
– Asertivnost ili odlučnost je komunikacijski stav koji se nalazi između agresivnosti i pasivnosti. Pasivni ljudi dopuštaju drugima da ih povređuju, dok agresivni ljudi povređuju druge. Odlučni ljudi se brane od napada agresivnih ljudi, ali sami ne postaju agresivni i ne napadaju druge. Da bi čovek bio odlučan, potrebno mu je samopouzdanje i zdravo razumevanje društvene dinamike.
Koristeći sve ove strategije čovek je skloniji rešavanju problema nego samo ulepšavanju istih. Iako izuzetno pomažu, ljudi zaglavljeni u primitivnijim obrambenim mehanizmima teško ih prihvataju.
